Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Када је „избила“ демократија

Фотографија: ЕПА/БГНЕС

Деветог новембра пре 25 година Берлинци су срушили мрски зид, симбол подељене Немачке и подељене Европе, границу између два света. Обарили су га чекићима и пијуцима. Опека за опеком. Тога дана атак је дошао некако изнебуха, али не и срозавање радничко-сељачке републике. Више месеци на хиљаде грађана Источне Немачке је протестовало у Берлину, Лајпцигу, Дрездену, Ростоку. Њихов је број нарастао из дана у дан, а захтеви су постајали све храбрији: слободно путовање на Запад, слободни избори, промена система. И све се то десило годину дана после пада Берлинског зида – када се Немачка поново ујединила.

За нас је пад Берлинског зида био неочекиван. Још неочекиваније је нас спопао и 10. новембар. Само дан после пада зида пао је и Тодор Живков. Унутарпартијски пуч је свргнуо с власти комунистичког управника са најдужим стажем у Европи. Били смо толико запањени да чак није дошло до спонтаних израза радости. Вечерње вести телевизије тог петка можда су најгледанија емисија за сва времена код нас. Људи су остали код куће, иза сигурних зидова својих станова и нису могли да верују својим очима – након 35 година на челу државе, при чему за живота, Живков се опростио од Партије и државе. Мало ко је очекивао сличан преокрет. И поред „гласности и перестројке“, и поред демонстрација у Немачкој Демократској Републици, у Бугарској није било масовних манифестација. Чак су еколошки протести у Русеу и Софији уочи 10. новембра били ништа више до инсистирања да стекнемо бар неку слободу и да живимо у демократији.

Дакле, датум једног пленума комунистичке партије се претворио у симбол демократских промена у Бугарској. А какав је симбол, такве су и промене. У јесен 1989. на тржишту се појавио нови сувенир – празна бочица са етикетом: „Последњи дах комунизма“. Врло брзо се показало да то уопште није био последњи гутљај ваздуха комунизма.

На првим демократским изборима у Бугарској су победили комунисти. Али смо и поред тога сви ми сматрали да је демократија код нас „избила“ управо тог 10. новембра. Можда је шала језика што је фигуративно значење речи „избити“ везано за негативне појаве – избија рат, пожар, епидемија и сл. Бугарска је постала заиста демократска земља много касније, током мрачне зиме 1996/97. Тек тада је народ затражио промену система. Тек тада су људи изашли на улицу да се боре за своје грађанске слободе. Можда је то разлог да се данас сећамо пада Берлинског зида пре 25 година, али да не обележавамо годишњицу почетка демократских промена код нас.


Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Доц. Спас Ташев

Албанским регионима у којима живе етнички Бугари неопходна административна самосталност

Бугарска национална мањина у Албанији једна је од највећих у земљи, показују подаци последњег званичног пописа становништва у тој земљи. Као Бугари изјаснило се 7.057 лица, поређења ради – као Грци се изјаснило 23.000 пописаних, Египћана је 12.000, Рома..

објављено 19.11.24. 12.15
Парк

У Плевену ће бити постављен највиши панорамски точак у земљи

Највиши панорамски точак код нас биће постављен у Плевену, северна Бугарска, саопштио је гувернер Плевенске области Николај Абрашев. Постројење ће бити део вишенаменског комплекса у близини парка „Кајлака“. „Пројектом је предвиђена изградња вертикалног..

објављено 17.11.24. 14.05

У Старој Загори почели да шаљу писма Деда Мразу

Од данас ће у Старој Загори грађани свих узраста – од малих до старих, моћи да пошаљу своја писма Деда Мразу. У фоајеу Државног позоришта лутака у граду постављено је поштанско сандуче за писма Деда Мразу. Из културне институције обећавају да ће..

објављено 16.11.24. 09.15