Ових дана Европа обележава 25. годишњицу од пада Берлинског зида, кључни моменат рушења комунистичког режима који је означио почетак повратка пола континента на пут демократије. Шта је Бугарска постигла за то време?
На ово питање је одговорио амбасадор Француске у Софији, Његова екселенција Ксавије Лапер де Кабан. Ово му је други мандат амбасадора код нас, након што је почетком 90-их година минулог века боравио у Софији.
"Бугарска је прешла дуги пут - каже амбасадор. – Пре 25 година мало ко је могао да замисли да ће ова земља постати члан ЕУ, НАТО пакта, а у току су интензивне припреме за председавање Саветом ЕУ 2018. године. Не кажем да је овде све у реду, али је Бугарска заиста знатно напредовала."
Али упркос томе, резултати недавно спроведених истраживања указују на то да Бугари далеко нису задовољни постигнутим резултатима и већина њих се с носталгијом присећа прошлих времена.
"Мислим да главни разлог носталгије лежи у недовољном познавању комунистичке прошлости. Током мог првог мандата, пре 20 година, говорило се о томе како, да бисмо могли отворити страницу данашњице, морамо затворити страницу прошлости. Али пре тога требало је да је прочитамо, нешто што присталице комунистичког режима нису дозволиле. Из тог разлога, млади људи данас не знају ништа о комунизму, о његовим пороцима и злочинима. Људи су незадовољни постигнутим резултатима и због тога што је прелазак на тржишну економију протекао хаотично. А чак и да је био неки поредак, у њему су правила диктирали одређени кругови који су сматрани блиским обавештајним службама. Судски систем није почео да функционише нормално, полиција – такође. У међувремену је корупција узела маха. Криминалне групације су прве искористиле општи хаос који је настао и обогатиле су се на незаконит начин. Групација "Мултигруп" на челу са Илијом Павловим стекла је велику моћ. То су главни разлози да људи сасвим оправдано осећају велико разочарање."
Пре четврт века, један историјски доручак тадашњег француског председника Франсоа Митерана и 12 бугарских дисидената почетком 1989. године послужио је као подстицај отпору комунистичком режиму.
Да ли је грађанско друштво у Бугарској постало јаче?
"Некада је тоталитарни режим радио све како не би дозволио људима да се самоорганизују, пошто је то могло значити крај режима. Мислим да ствари данас изгледају много другачије. Прошлогодишњи протести који нису дозволили да Дељан Пејевски постане шеф Државне агенције за националну безбедност показују да бугарско друштво више не ћути. Ова реакција можда и није била добро организована, али је реакција грађана који су напокон схватили да само слога ствара снагу и да се на тај начин могу супротставити власти."
Превела: Ајтјан Делихјусеинова
Бугарска национална мањина у Албанији једна је од највећих у земљи, показују подаци последњег званичног пописа становништва у тој земљи. Као Бугари изјаснило се 7.057 лица, поређења ради – као Грци се изјаснило 23.000 пописаних, Египћана је 12.000, Рома..
Највиши панорамски точак код нас биће постављен у Плевену, северна Бугарска, саопштио је гувернер Плевенске области Николај Абрашев. Постројење ће бити део вишенаменског комплекса у близини парка „Кајлака“. „Пројектом је предвиђена изградња вертикалног..
Од данас ће у Старој Загори грађани свих узраста – од малих до старих, моћи да пошаљу своја писма Деда Мразу. У фоајеу Државног позоришта лутака у граду постављено је поштанско сандуче за писма Деда Мразу. Из културне институције обећавају да ће..
Традиционално божићно путовање Родопском пругом уског колосека ове године ће се одржати 22. децембра, потврдио је за БНР-Благоевград Кристијан Ваклинов,..
Најновија туристичка атракција у главном граду Бугарске, „Трамвај 83“, који припада општинском предузећу „Туризам“, биће званично отворена данас уз..
Директори школа, наставници и родитељи у Бугарској позивају на потпуну забрану друштвене мреже ТикТок због све чешћих инцидената који укључују децу...