16. децембра предстоји премијера документарног филма „Ја сам био Џек Керуак“ редитељке Лизе Бојеве. Филм је посвећен тзв. бит генерацији – иначе млада дама је одбранила докторски рад управо на ту тему, а касније издала и књигу. Филм је урађен уз подршку Новог бугарског универзитета.
У основи су ексклузивни интервјуи, који су снимљени у САД заједно са познатим бугарским глумцем Ицком Финцијем који тумачи занимљиву улогу у филму. На питање – какву заправо, Лиза одговара: „Па... рекла бих да је он нешто налик на антички хор у позоришној представи у древној Грчкој.“ Он је наратор који повезује чинове и објашњава читаву причу. Ако вам одговор изгледа прилично чудан, то је зато што не познајете остале пројекте тог стваралачког тандема. Они увек бирају непознате територије и оригиналне тачке гледишта да би повели гледаоце са собом:
„Тема о бит генерацији и хипијима, на којој већ одавно радим, обухвата период од 1947. године, када је било прво Керуаково путовање аутостопом, описано у његовој знаменитој књизи „На путу“, па све до 1972-73. године. Најопштије речено, постојала су три покрета – битника, хипстера и хипија. До сада сам истражила тај временски период.
Филм обухвата само бит генерацију. 2007. године заједно са Ицком отишли смо на отварање Музеја битника у Сан Франциску. Тамо је култна књига Џека Керуака „На путу “ изложена на свим језицима, укључујући бугарски. Срели смо се са неким од Керуакових сапутника у пустоловинама које дочарава роман. За догађај је дошла Каролин Касади, прототип књижевне јунакиње Камиј Моријарти. Она је супруга Нила Касадија који је у култном роману Керуака Дин Моријарти. Били су тамо са тројицом синова. Испао је интересантан разговор који смо снимили. Каролин је испричала пуно занимљивих ствари. Приликом последњег путовања у САД сазнали смо да је она нажалост преминула. Ал Хинкл (у књизи описан као Велики Данк), позвао нас је у госте у Сан Хосеу. Разговарали смо сатима – док смо имали питања. Када сам му рекла колики је утицај имала ова књига на неколико генерација Бугара, па и на мене саму, остао је задивљен. Било му је интересантно да се ми, који долазимо из државе чије име никад није ни чуо, занимамо за ову сторију, да људи са другог краја света препознају јунаке из књиге Џека Керуака. Срели смо се са још пуно занимљивих саговорника. Сви су се они присећали једних те истих догађаја, али свако из свог угла. Рецимо, шта је по њиховом мишљењу убило Керуака, или појединости о самоубилачком начину живота Нила Касидија... Сазнали смо неочекиване појединости. Наравно, било би много боље да сами одгледате тај филм и чујете све то, али у првом лицу.“
Превела: Катарина Манолова
Институт за етнологију и фолклористику са Етнографским музејом при Бугарској академији наука (ИЕФЕМ-БАН) данас је у центру Софије, под куполом Ларга, отворио изложбу под називом „Жива људска блага – Бугарска“. Поставка представља 44 елемента..
Изложба плаката „Национални археолошки музеј – Ризница Бугарске“ биће свечано отворена данас у галерији “Методи Мета Петров” у Цариброду, Србија. „Са историјом дужом од 130 година, Национални археолошки музеј је једна од најстаријих културних..
Пловдив је домаћин традиционалног фестивала бугарског документарног и анимираног филма „Златни ритон“, који траје до 19. децембра. Овогодишњи избор обећава квалитетан програм: више од 50 филмова такмичи се у главној конкуренцији, док вантакмичарски..
Уметничка галерија усред шуме – тако пролазници описују чесму са сјеницом крај пута у близини родопског села Конче код Момчилграда. Њену изградњу је..
У амбасади Бугарске у Лондону проф. Бетани Хјуз представила је одломке из своје нове серије „Блага Бугарске” коју емитује Би-Би-Си. Проф. Бетани Хјуз..