У данима када обележавамо 80. годишњицу Бугарског националног радија, разговарамо са Рајном Константиновом, једном од маркантних личности у новијој историји „старе куће“ (како са љубављу зовемо БНР), која је своју радну каријеру окончала као директор одсека за радио Европске радиодифузне уније, која окупља преко 70 јавних сервиса из целе Европе.

Били смо радознали да сазнамо где је место Бугарском националном радију у хору европских јавних радио станица.

„Увек сам врло радо говорила о томе, јер је БНР позициониран веома добро на позадини осталих великих и малих радио организација у Европи. И морам рећи да се веома често наводи као добар пример - каже Рајна Константинова. - Пре свега због начина на који је веома брзо заменио своју техничку базу, али и своју садржину – имам у виду формат, жанрове, модеран приступ. И надасве - због свог талентованог аудиторијума. Бугарски национални радио има ту способност да изналази, да ствара и чува своје таленте. Са уласком дигиталне ере у сферу комуникација, наш радио је био међу првима који су прешли на те модерне технологије. Људи су доста брзо променили своје навике и начин на који слушају радио -  од њих 10 тренутно петоро слуша радио на интернету. Зато што се радио проширио – вебом, блоговима, твитером, онлајн везама итд. И наш радио је све то успео да уради и угради брзо и квалитетно, без неких нарочито великих улагања. Морам нагласити да наша медијска кућа ужива високо поверење у друштву и да је наш слушалачки аудиторијум један од највернијих и квалитетнијих. Без обзира на велики бум приватних радио станица у деведесетим годинама прошлог века, БНР је остао лидер, мада су многе наше колеге прешли у те нове радио станице.“

Радио је медиј који нас учи скромности, каже Рајна Константинова:

„Радио не парадира да је лидер. Ако се дере и виче - брзо ће се истрошити. На радију не можеш да рачунаш на јефтину славу и лака достигнућа. На радију је обавезно да се сам усавршаваш. Наша медијска кућа је кроз године однеговала и васпитала многе личности.“

Враћајући се почецима свог новинарског пута у енглесом одсеку Програма за иностранство, а онда – степеницу по степеницу све више и више у професионалној каријери, Рајна се сећа инспиративне атмосфере и пријатељске, колегијалне средине у којој су никле нове идеје:

„Сви смо се ми определили за професионалан изазов да се бавимо новинарством на страним језицима. То нас је обавезивало да будемо веома добри, да се носимо са најбољим светским стандардима. Сећам се оног тренутка када је некако неприметно дошло до генерацијске смене у нашим редовима, како су на место дотадашњих статичних и помало досадних прилога дошле динамичне репортерске приче наших дивних, млађих и ентузијазираних колега, који су почели да стављају акценат пре свега на људе. Као да нам је цео свет долазио у госте преко интервјуа које смо радили на 12-13 језика са људима из различитих земаља. Мислим да чак и данас многи не схватају колико је то тежак и одговоран посао, каква је то заправо уметност – бавити се новинарством које је намењено страној публици, које се ствара на страним језицима. Носим дивне успомене на све моје колеге, не само из редакције на енглеском језику, него и када сам прешла у Централну информациону службу Радија Бугарска. Мислим да сам имала огромну шансу да се мој професионални пут одвија у таквој дивној и инспиративној средини.“

Превела: Катарина Манолова