„Нек сте живи, здрави и весели током целе године“ – човек је одвајкада веровао да жеље и благослови изречени у првом месецу године предодређују шта ће се догодити у преосталих 11 месеци. Сматра се да јануарски мраз наговештава здраву годину, а обиље снега – добар род. Бели покривач штити корене дрвећа и житарица које су у то доба године у фази бокорења. У народним бајкама за снег се каже да личи на пелене или топло ћебе у које је земља ушушкана. „Нема зиме док не падне иње“, каже народ. Лед пак прекрива реке и језера, а његове наслаге штите рибу у дубокој води. Постоје разноразна веровања и празноверја о снегу као и многе песме посвећене зими.

Некада је било раширено веровање да се на основу временских прилика у јануару може прорећи какво ће бити време током целе године. Прогнозе су личиле на изреке, биле су кратке и јасне, рецимо: „Јануар без снега – јул без кише“. Или: „Снег на Васиљевдан – киша на Петровдан“. Најбитније је оно што се догађало у првом месецу године и посебно његовог првог дана. Ако је иње на дрвећу, година ће бити берићетна. Ако пада ситан снег, пчеле ће убрати пуно меда. Ако земљу прекрије крупан снег, лети се могу очекивати најезде бумбара.

Јако раширена легенда тврди да је на почетку света снег личио на брашно. Нека немарна жена избрисала је тим снегом свoје дете. Бог се на то наљутио и претворио га у хладни покривач. У народном православљу верује се да снег пада када од беле кошуље Господа Бога или анђела отпадају парчад тканине. Његови господари су иначе Свети Димитрије, Свети Никола и Свети Атанасије, познати и као зимски свеци. За сваког од њих причају се разне легенде. Код њих је заједничко то што се пахуљице сипају ко из рукавице или са њихових дугих брада. У неким подручјима Бугарске постоји веома давно записано веровање према којем свети Димитрије и Свети Атанасије разносе снег у врећама и када дође право време, спуштају га на земљу.

Први снег, без обзира на то на на који је дан и у који месец пао, сматра се лековитим. И данас се људи ваљају у снегу или бар прегрштом снега прелазе себи преко лица у нади да ће бити здрави током целе године. Некада су веровали да ће тако спречити главобољу или бол у крстима за време тешких пољских радова.

Добро је када снег долази и одлази када му је време. У супротном каже се „као снег у јуну“, дакле нарушава се природни ритам, а онда следи глад и беда који највише погађају сиромахе.

Последњи снег у Бугарској се зове „родин“ зато што наговештава долазак пролећа и птица селица. Тај снег је обично крупан, личи на чауре, а према народном веровању те су чауре знак да су роде већ кренуле из јужнијих крајева према нашим земљама. У народној метеорологији има још неколико врста снега. Када нема ветра, каже се да пада „тихи снег“. Ако дува обични ветар, онда је то вејавица, ако је олујни – мећава. Када дува млак ветар и топи снег тај се снег зове „југов“, зато што је дошао са лаганим ветром јужњаком.

Има и доста изрека везаних за снег, које најчешће алудирају на прелазне ствари у животу, рецимо – „било па и прошло као лањски снег“ или „прва љубав је слична првоме снегу; ретко дуго остане.“

Превела: Ана Андрејева

Фотографија: БУЛФОТО