Бугари су најсиромашнији Европљани, то јест, имају најмање новца, али су по броју филијала и експозитура банака по становнику на првом месту у Европској унији. На 100.000 становника код нас отпадају 62 филијале банака. Поређења ради, у Норвешкој на исти број становника отпада тек 10, а у Немачкој – 14 филијала банака. И стварно, скоро нигде у европским градовима, изузев можда ових у Италији, нећете приметити такво обиље, толику концентрацију луксузних банкарских канцеларија, како у престижном централном делу, тако и у далеко скромнијој периферији бугарских градова.
Ово несразмерно скромним финансијским могућностима Бугара присуство банака тешко би се могло објаснити неким рационалним економским разлозима. Оно је пре свега демонстрација престижа и благостања, која често пута прекорачује границу између доброг укуса и кича. Уз то - на позадини све наглашенијег тренда и све масовније праксе електронског банкарства.
Ма колико бројне биле филијале банака, морамо признати да се већина њих не жале на недостатак клијената, жељних да користе њихове финансијске услуге. Макар и сиромашни, Бугари држе на својим штедним рачунима скоро 30 милијарди евра. А физичко присуство клијената у филијалама банака говори да модерни облици банкарства још увек нису масовно ушли у свакодневицу Бугара, премда преко 40 одсто њих тврди да редовно користи интернет са свим савременим могућностима светске мреже. У исто време тек 2 одсто Бугара користи онлајн банкарство. Са своје стране и банке су свесне да будућност припада управо електронском банкарству и масовно нуде онлајн услуге, понекад чак и бесплатно. Добра претпоставка за предстојећи бум електронских банкарских услуга у Бугарској јесте околност да сваки одрасли грађанин у земљи поседује бар две банкарске картице и да за разлику од посустале традиционалне, електронска трговина цвета.
То да електронско банкарство доживљава прави бум, потврђује и чињеница да већина банака у земљи приступа редуцирању својих филијала и експозитура. Очигледно да имају на уму мишљење светских експерата да ће наредних двадесетак година филијале банака практично нестати, да би их у потпуности заменило електронско банкарство.
Превела: Катарина Манолова
Након што Бугарска постане чланица еврозоне, очекује се да ће извоз земље расти за 5,8% годишње. Трговина робама могла би да се повећа за 3,3%, док ће раст у сектору услуга достићи 8,4%. Ове прогнозе произлазе из анализе компаније за осигурање..
Разматрање и усвајање најважнијег финансијског закона у земљи, односно буџета за 2025. годину, одложено је у Парламенту за ову годину. „Ако до 19. јануара буџет не буде усвојен, земља ће бити парализована. И школе, и болнице, и јавне службе, све што..
Министарка финансија у техничкој влади, Људмила Петкова, бранила је параметре нацрта буџета за 2025. годину пред посланицима из надлежне комисије. Она је истакла да буџет за 2025. одражава политике спровођене последњих година. Расходи премашују..