Бугари су најсиромашнији Европљани, то јест, имају најмање новца, али су по броју филијала и експозитура банака по становнику на првом месту у Европској унији. На 100.000 становника код нас отпадају 62 филијале банака. Поређења ради, у Норвешкој на исти број становника отпада тек 10, а у Немачкој – 14 филијала банака. И стварно, скоро нигде у европским градовима, изузев можда ових у Италији, нећете приметити такво обиље, толику концентрацију луксузних банкарских канцеларија, како у престижном централном делу, тако и у далеко скромнијој периферији бугарских градова.
Ово несразмерно скромним финансијским могућностима Бугара присуство банака тешко би се могло објаснити неким рационалним економским разлозима. Оно је пре свега демонстрација престижа и благостања, која често пута прекорачује границу између доброг укуса и кича. Уз то - на позадини све наглашенијег тренда и све масовније праксе електронског банкарства.
Ма колико бројне биле филијале банака, морамо признати да се већина њих не жале на недостатак клијената, жељних да користе њихове финансијске услуге. Макар и сиромашни, Бугари држе на својим штедним рачунима скоро 30 милијарди евра. А физичко присуство клијената у филијалама банака говори да модерни облици банкарства још увек нису масовно ушли у свакодневицу Бугара, премда преко 40 одсто њих тврди да редовно користи интернет са свим савременим могућностима светске мреже. У исто време тек 2 одсто Бугара користи онлајн банкарство. Са своје стране и банке су свесне да будућност припада управо електронском банкарству и масовно нуде онлајн услуге, понекад чак и бесплатно. Добра претпоставка за предстојећи бум електронских банкарских услуга у Бугарској јесте околност да сваки одрасли грађанин у земљи поседује бар две банкарске картице и да за разлику од посустале традиционалне, електронска трговина цвета.
То да електронско банкарство доживљава прави бум, потврђује и чињеница да већина банака у земљи приступа редуцирању својих филијала и експозитура. Очигледно да имају на уму мишљење светских експерата да ће наредних двадесетак година филијале банака практично нестати, да би их у потпуности заменило електронско банкарство.
Превела: Катарина Манолова
Две најтраженије валуте међу Бугарима у 2024. години остају амерички долар и евро, исто као и у претходној 2023. години. Веома су популарне и валуте суседних балканских земаља – турска лира, румунски леј и српски динар. Након њих следе британска фунта..
Очекује се да ће чланство Бугарске (6,5 милиона становника) и Румуније (19 милиона становника) у шенгенском простору донети значајне економске користи за обе земље. Према проценама, БДП у овим државама могао би да порасте за најмање 1%, преноси..
Регулаторна комисија за енергетику и водопривреду (КЕВР) одредила је цену природног гаса за јануар на нивоу од 81,94 лева по мегават-часу (MWh), без укључених такси и пореза. Иако је одобрена цена виша за 7,97% у поређењу са ценом из децембра, она је..