Лидер Социјалдемократског савеза Македоније Зоран Заев открио је ових дана у интервјуу агенцији „Фокус“ да су бугарске дипломате у Скопљу прислушкиване, о чему су им лично достављени докази. У складу са дипломатском праксом, Министарство спољних послова Бугарске је одбило да јавно коментарише питање сличне природе, али је нашло потребним да изјави да „унутарполитичка криза у Македонији која је изазвана информацијама о кршењу људских права и масовним прислушкивањима разговора, укључујући разговоре дипломата трећих земаља, побуђује веома озбиљну забринутост“ и да је стога потребна „независна, темељна и транспарентна истрага обелодањених чињеница“. Овај случај не погодује развоју ионако проблематичних односа две земље.
Ти проблематични односи били су предмет коментара још пре три месеца, а у контексту очекивања о одржавању састанка министара спољних послова Бугарске и Македоније који би пружио подстицај дијалогу на високом нивоу. Тада је скептична оцена образложена тиме да у билатералним односима постоји велики потенцијал, али мали напредак.
Три месеца касније, уместо дијалога на високом нивоу постали смо сведоци како је у интервјуу једном бугарском медију лидер највеће опозиционе снаге у Македонији оптужио владајућу гарнитуру у својој земљи за гажење основних права и слобода, кршење Устава земље, контролу над судством и медијима, манипулисање изборима и прислушкивање дипломата. Бугарска страна је оптужбе Зорана Заева узела веома озбиљно, а доказ тога је то што је Министарство спољних послова изјавило да је остварење амбиција Македоније за интеграцију у европске и евроатлантске структуре могуће тек након што у земљи буде завршен процес изградње правне државе. Таква реакција практично значи да у овој етапи Македонија не може да рачуна на подршку Бугарске приступању земље ЕУ и НАТО. Вероватно Македонија не би могла да рачуна ни на подршку саме ЕУ и НАТО, ако је судити по забринутим реакцијама Европске комисије и Стејт департмента САД, изазваним најновијим околностима у политичкој кризи у овој земљи.
Међутим, политичка криза у Македонији није од јуче, и не само због последњих спорова и добацивања између владајуће гарнитуре и опозиције. Македонија је запала у оштру политичку кризу одмах након последњих превремених парламентарних избора, чији легитимитет опозиција оспорава и дан данас. Она бојкотира парламент и омета решавање витално важних питања, а противречности се назиру и у самој владајућој коалицији, претежно око расподеле ресурса власти. Например, Али Ахмети, лидер Демократске уније за интеграцију, који је већ одавно партнер ВМРО-ДПМНЕ у управљању, често се изјашњава за компромис по питању о имену Македоније, које омета пријем државе у ЕУ и НАТО. Међутим, ВМРО-ДПМНЕ категорично се супротставља уступцима. Нешто после скандалозног интервјуа Зорана Заева бугарском медију, Али Ахмети је на сусрету са амбасадором Софије у Скопљу изјавио да се конструктивни дијалог између Бугарске и Македоније мора заврши што пре потписивањем Уговора о добросуседству. Бугарска већ више година инсистира на потписивању таквог уговора, а сматра га и обавезним условом када је у питању наша подршка Македонији за покретање преговора са ЕУ. Али велики партнер владајуће коалиције у Скопљу – ВМРО-ДПМНЕ – има резерве и по том питању.
После распада бивше Југославије, Македонија је приморана да стално тражи решења тешких питања. Прво од њих је било о признавању њене независности, а данас на дневном реду су њено име, идентитет и чланство у ЕУ и НАТО-пакту. А показало се да она прислушкује управо дипломате држава чланица од којих тражи садејство. Дакле, сви се ти проблеми могу решити само у дијалогу између њених предвидивих и легитимних представника и одговарајућих међународних званичника, свакако уколико се у земљи успостави стабилна политичка ситуација и влада узајамно поверење. Све наде за успех у њиховом одсуству су пука илузија.
Превеле: Марина Бекријева, Александра Ливен
Након два круга гласања, новоизабрано Народно собрање није успело да изабере председника. Ниједан од предложених кандидата – Наталија Киселова, Николета Кузманова, Петар Петров, Раја Назарјан и Андреј Цеков – није освојио потребну већину гласова...
Прву седницу 51. сазива Народног собрања отворио је најстарији посланик у њему – Силви Кирилов из партије „Постоји такав народ“ . „У бугарском друштву наметнуте су многе линије поделе. То је проблем за друштво који треба да реши управо Народно..
Атина упозорила Раму: Поштовање права грчке мањине услов за приступање Албаније ЕУ Грчка је упозорила албанског премијера Едија Раму да ће поштовање права грчке мањине у Албанији остати изричит услов за приступање Тиране Европској унији...
Атина ће модернизовати грчку војску до 2030. године Министар одбране Грчке, Никос Дендијас, изнео је пред Парламентом свеобухватан план..
Лидер партије ГЕРБ Бојков Борисов изјавио је у кулоарима парламента да очекује да ће следеће недеље бити изабран председник Народног собрања...