Лидер Социјалдемократског савеза Македоније Зоран Заев открио је ових дана у интервјуу агенцији „Фокус“ да су бугарске дипломате у Скопљу прислушкиване, о чему су им лично достављени докази. У складу са дипломатском праксом, Министарство спољних послова Бугарске је одбило да јавно коментарише питање сличне природе, али је нашло потребним да изјави да „унутарполитичка криза у Македонији која је изазвана информацијама о кршењу људских права и масовним прислушкивањима разговора, укључујући разговоре дипломата трећих земаља, побуђује веома озбиљну забринутост“ и да је стога потребна „независна, темељна и транспарентна истрага обелодањених чињеница“. Овај случај не погодује развоју ионако проблематичних односа две земље.

Ти проблематични односи били су предмет коментара још пре три месеца, а у контексту очекивања о одржавању састанка министара спољних послова Бугарске и Македоније који би пружио подстицај дијалогу на високом нивоу. Тада је скептична оцена образложена тиме да у билатералним односима постоји велики потенцијал, али мали напредак.

Три месеца касније, уместо дијалога на високом нивоу постали смо сведоци како је у интервјуу једном бугарском медију лидер највеће опозиционе снаге у Македонији оптужио владајућу гарнитуру у својој земљи за гажење основних права и слобода, кршење Устава земље, контролу над судством и медијима, манипулисање изборима и прислушкивање дипломата. Бугарска страна је оптужбе Зорана Заева узела веома озбиљно, а доказ тога је то што је Министарство спољних послова изјавило да је остварење амбиција Македоније за интеграцију у европске и евроатлантске структуре могуће тек након што у земљи буде завршен процес изградње правне државе. Таква реакција практично значи да у овој етапи Македонија не може да рачуна на подршку Бугарске приступању земље ЕУ и НАТО. Вероватно Македонија не би могла да рачуна ни на подршку саме ЕУ и НАТО, ако је судити по забринутим реакцијама Европске комисије и Стејт департмента САД, изазваним најновијим околностима у политичкој кризи у овој земљи.

Међутим, политичка криза у Македонији није од јуче, и не само због последњих спорова и добацивања између владајуће гарнитуре и опозиције. Македонија је запала у оштру политичку кризу одмах након последњих превремених парламентарних избора, чији легитимитет опозиција оспорава и дан данас. Она бојкотира парламент и омета решавање витално важних питања, а противречности се назиру и у самој владајућој коалицији, претежно око расподеле ресурса власти. Например, Али Ахмети, лидер Демократске уније за интеграцију, који је већ одавно партнер ВМРО-ДПМНЕ у управљању, често се изјашњава за компромис по питању о имену Македоније, које омета пријем државе у ЕУ и НАТО. Међутим, ВМРО-ДПМНЕ категорично се супротставља уступцима. Нешто после скандалозног интервјуа Зорана Заева бугарском медију, Али Ахмети је на сусрету са амбасадором Софије у Скопљу изјавио да се конструктивни дијалог између Бугарске и Македоније мора заврши што пре потписивањем Уговора о добросуседству. Бугарска већ више година инсистира на потписивању таквог уговора, а сматра га и обавезним условом када је у питању наша подршка Македонији за покретање преговора са ЕУ. Али велики партнер владајуће коалиције у Скопљу – ВМРО-ДПМНЕ – има резерве и по том питању.

После распада бивше Југославије, Македонија је приморана да стално тражи решења тешких питања. Прво од њих је било о признавању њене независности, а данас на дневном реду су њено име, идентитет и чланство у ЕУ и НАТО-пакту. А показало се да она прислушкује управо дипломате држава чланица од којих тражи садејство. Дакле, сви се ти проблеми могу решити само у дијалогу између њених предвидивих и легитимних представника и одговарајућих међународних званичника, свакако уколико се у земљи успостави стабилна политичка ситуација и влада узајамно поверење. Све наде за успех у њиховом одсуству су пука илузија.

Превеле: Марина Бекријева, Александра Ливен