Председник Росен Плевнелијев преузео је у Тирани од свог албанског колеге Бујара Нишанија ротирајуће председавање Процесом сарадње у југоисточној Европи. У току 20 година колико је отприлике протекло од успостављања Процеса у Софији 1996. г., до сада Бугарска је у два наврата председавала том регионалном иницијативом – од 1996. до 1997 г. и од 2007. до 2008. г.

Приоритети првог председавања били су јачање сарадње на унапређењу стабилности, безбедности и економских веза као и на пољу правосуђа и сузбијања организованог криминала. Овим циљевима Бугарска је за време свог другог председавања додала и продубљивање регионалних веза, у сарадњи са ЕУ, јачање евроатлантске перспективе земаља овог региона и постизање међународно признатог решења о статусу Косова. У периоду 2015-2016. г., за време свог трећег председавања, Бугарска ће се усредсредити на три главна домена сарадње – енергетску и инфраструктурну повезаност, медијску слободу и слободу изражавања, миграцију и решавање избегличког питања.

На самом почетку новог бугарског председавања шансе за унапређење сарадње у сфери инфраструктуре изгледају велике. Европска комисија намерава да до 2020. г. у регионалне транспортне и енергетске пројекте инвестира скоро 50 милијарди евра. Финансијски ресурс за то је већ обезбеђен, а амбиција Софије у наредним месецима је да планирана средства буду уложена првенствено у модернизацију регионалне инфраструктуре, обогаћивање извора и рута за пренос енергетских ресурса и повезивање националних гасних и електричних мрежа.

Бугарска ће током председавања Процесом сарадње у југоисточној Европи радити у условима притиска избеглица на неке земље региона који је без преседана. У том контексту она ће настојати да формира регионалну политику засновану на солидарности са онима који су погођени овим процесом, као и да мобилише заједничке напоре за решавање питања са јаким приливом миграната и за превазилажење демографских изазова.

Било је логично очекивати да ће бугарско председавање обележити и недавни драматични догађаји у Македонији који су изазвали опречне реакције широм света, укључујући и страховања од поделе ове земље између суседних држава. На самиту Процеса сарадње у југоисточној Европи у Тирани председник Росен Плевнелијев одбацио је ова страховања и категорично изјавио да „границе на Балкану треба да падају, а не да се померају“. Он је такође уверио да ће Бугарска радити на усвајању заједничке декларације о поновном потврђивању принципа неповредивости граница у региону.

Стекао се утисак да се на састанку на врху у Тирани није тако упорно причало као што смо навикли о европским интеграцијама западног Балкана. Економска криза се наставља, осећа се замор од пријема нових земаља чланица у ЕУ и ново руководство ЕК склоно је да направи паузу у процесу проширења. Можда су зато позиви за почетак претприступних преговора неких држава са ЕУ уступили место договору да Заједница мора да подстиче напредак преговора, али под условом да је свака земља кандидат за приступање ЕУ испунила потребне услове и критеријуме. У међувремену, за време свог председавања Бугарска види потребу за јачањем интеракције између Процеса сарадње у југоисточној Европи и других формата регионалног дијалога ЕУ као што су Дунавска стратегија, Стратегија за Јадранско-јонски регион и Организација за црноморску економску сарадњу. Надамо се да ова интеракција неће скренути пажњу са главног циља - приступања земаља западног Балкана ЕУ.

Превела: Марина Бекријева