Ових дана се на улицама Софије поново чују узвици које су учесници протеста извикивали. Ове године је њихов број знатно мањи него пре две године када се на хиљаде грађана сваке вечери окупљало у центру бугарске престонице у знак протеста против олигархије у земљи. Две године касније поново се почело шушкати о протурању интереса одређених олигарха и моћника у судски систем. А као што се испоставило, после "историјског" по речима политичара компромиса постигнутог у четвртак, главни камен спотицања и даље није уклоњен. Цена компромиса је висока. Није случајно што је Радан Канев, један од вођа десно оријентисаног Реформистичког блока, поменуо могућност одржавања ванредних избора у случају да не дође до компромиса. Као што гласи једна стара новинарска шала, телеграфски стуб је, у ствари, добро "излекторисан" и сређен бор. Нешто слично се догодило и бучно прокламованој како код нас, тако и у Бриселу реформи судства у Бугарској. Од њене првобитне концепције преостао је само костур. Најбитнија промена, јавно гласање у Високом савету судства, постала је жртва „невероватног успеха“ компромиса до којег је дошло у пет до дванаест. Гласање ће и даље бити тајно што ће неибежно потхранити сумње да судије и тужиоци гласају под притиском споља. Главни смисао идеје о реформи јесте да се поновно форматира модел управљања судским системом тако што ће се прекинути зависности у њему. Изгледа да су те идеје „пун погодак,“ судећи по енергичном противљењу њиховом спровођењу у дело. То објашњава и велико разочарење од уређења реформе. Тешко ће уставне промене смањити број људи који не верују у независност суда. А њихов број сеже и до удела од 90 посто у укупном становништву земље. У ствари, главни и најпроблематичнији камен спотицања је сасвим друге природе. Судска власт у Бугарској је у рукама опасне елите која се формирала у првим годинама након демократских преображаја у земљи 1989. године. Дотична елита је задовољна тренутним стањем и нипошто не би дозволила да се оно промени. И то нас не треба чудити – судски систем је најзакржљалији део друштвеног живота у посткомунистичкој Бугарској у којој процес демократизације тече изузетно спорим темпом. Дуги низ година је о исходима судских поступака одлучивала Партија. Од 10. новембра 1989. прошло је 25 година, што је изгледа исувише кратко време како би се у судском систему родила потреба за смањењем утицаја економских и политичких моћника. А управо то очекује Брисел од владе у Софији.
Превод: Ајтјан Делихјусеинова
Десетине ентузијаста и љубитеља природе ће пролећним походом до планинарског дома „Божур“ отворити 44. издање кампање „Крећи се и победи“. Прва пешачка тура ће се одржати 3. маја, с тачком полазишта Владишки мост у Великом Трнову . Рута је лагана и..
Треће издање Празника самардале одржава се 3. маја на централном тргу у Новој Загори. Мирисна биљка карактеристична за југоисточну Бугарску користи се као зачин, а бере се у мају када је садржај вредних супстанци у њеним листовима највећи. Биљка се одмах..
У главном граду Бугарске представљена је нова књига под насловом „Бугарске заједнице у Албанији и на Косову: Друштвено-политички процеси и демографске последице (1913–2024)” . Аутор ове обимне студије је доцент Спас Ташев, демограф са Бугарске..
Потпредседница земље Илијана Јотова, министар културе Маријан Бачев и градоначелник историјске престонице Црне Горе Цетиња Никола Ђурашковић свечано су..
Ромске породице из насеља „Захарна фабрика” у Софији, које су остале без крова над главом након што су 15. априла срушене њихове нелегално подигнуте куће,..