Сива четинарска шума и дрвеће које никад више неће красити зелене крошње дочекују нас крај пута изнад села Радловци у уколини Ђустендила. „Изгубљена шума“ на подручју државног ловног газдинства „Осогово“ поставља пуно питања шумарским стручњацима и еколозима. Из локалне шумске службе сазнајемо да су четинарске врсте тамо засађене пре око 50 и 30 година. Природне шуме на подручју Осогова су листопадне, док је бор намерно засађен – у циљу заустављања ерозије земље и заштите кућа мештана од природних стихија. Данас можемо рећи да је млада шума успешно испунила своју мисију. Сада је на људима да изађу на крај са штеточинама које се, међутим, брзо шире и прете уништавањем огромних површина чак и здравих шума. Поткорњаци нападају и уништавају стабла која су физиолошки ослабила. Оштећена стабла крију опасност и од настанка пожара. Штеточине уништавају стабла све бржим темпом због чега шумски инжењери страхују да неће успети да изађу на крај са проблемом. У Осогову је планирана санитарна сеча, а очекује се ће ове године бити уклоњена оболела и оштећена стабла на површини најмање од 1.500 хектара. Начине за борбу против поткорњака траже и у Шумарској служби у граду Пловдиву. Ево шта стручњак Пенчо Дерменџијев препоручује својим колегама из југозападне Бугарске:
„Када се планира санитарна сеча, уклањају се сва уништена стабла да би се спречило даље ширење штеточине. Такође могу се поставити и тзв. "клопке" са феромонским мамцем како би се могло благовремено деловати на сузбијању штетних инсеката. У Бугарској проблем постоји у око 2% шума, а најраспрострањенији је у јужним деловима Европе. И пошто ова опасност не познаје државне границе, активно сарађујемо са колегама из Србије и Македоније које користе такве методе за борбу против штеточине“, наводи Пенчо Дерменџијев.
Превод: Албена Џерманова
Бугарска учествује на међународном сајму туризма CMT у Штутгарту, који се одржава од 18. до 26. јануара 2025. године. Овај престижни догађај посвећен је камперима, караванингу, моторциклизму, бициклистичком туризму, голфу, SPA туризму, крстарењима и..
Дана 25. јануара 1935. године цар Борис III је потписао указ којим је стављен почетак државне и професионалне радиодифузије у Бугарској. Овај датум сматра се темељним у историји бугарског државног радија који се на почетку звао „Радио Софија“, а..
БНР обележава 90 година свог постојања свечаним концертом у Софијској опери уз учешће свих музичких састава медија. Пре тога, по традицији, ће се у Првом студију нашег Радија одржати свечана церемонија уручивања Велике награде „Сирак Скитник“..
Од 2000. године 21. фебруара обележавамо Међународни дан матерњег језика, који је установио УНЕСКО 1999. године, а резолуцијом потврдила..
Међу политичким личностима у Бугарској, председник Румен Радев ужива највеће поверење бирача - 46,7%, следи га премијер Росен Жељазков (18,9%), лидер..
Већ трећу годину заредом расте број младих лекара који желе да остану у Бугарској након завршетка студија. Према резултатима анкете спроведене међу 224..