Имамо две вести и као што обично бива, једна је добра, а друга – лоша. Добра вест је да у последње три године стопа незапослености у Бугарској континуирано опада и према подацима агенције Евростат она је већ испод европског просека. Бројке су у овом случају недвосмислене и оптимистичне. У фебруару је удео незапослених у укупном броју активног становника износио 7,4 посто, што је најнижи ниво од септембра 2009. године. Поређења ради, удео незапослених у Европској унији је био 8,9 посто. Ово свакако радује власти за које је то велики успех, као и грађане који имају више шанси на тржишту рада. А да ли су они који су успели да нађу посао срећни, с обзиром на то да је просечна цена рада по сату код нас тек 4,1 евро у поређењу са 41,3 евра по сату у Данској, сасвим је друго питање. По том показатељу, за разлику од незапослености, Бугарска стоји чврсто на последњем месту у Европској унији и остаје најсиромашнија земља у Заједници. Чињеница је да су 4 евра једна ствар у Данској, а сасвим друга у Бугарској где су цене испод просечних средњеевропских цена. Чему дугујемо овај лагани, али континуирани пад незапослености и да ли има шансе да се овај тренд настави, те достигне тзв. нормалне нивое од 4-5 посто? Главни разлог повећане потражње радне снаге је опоравак привреде и превазилажење финансијске и економске кризе из 2008-2009. године. Бизнис се успео прилагодити новим условима домаћег и међународног тржишта. Ствари више не стоје тако као што је било пре кризе, потражња је смањена, нема више великих помака на тржишту, све се одвија лаганим темпом и у скромнијим размерама. Стога, нико не прича о буму на тржишту рада, већ о постепеним трендовима без сувишних потреса.
Лоша вест је очекивано успоравање раста бугарске привреде у овој години, које су сви експерти и посматрачи у земљи и иностранству прогнозирали. Ако је 2015. године Бруто домаћи производ забележио раст од 3 посто, ове године се очекује да достигне раст од 2 посто. У питању је значајан пад, али се о кризи не може говорити. Чак напротив, многи су мишљења да овај тренд представља веома тачан одраз глобалног процеса прилагођавања привреда умереном темпу развоја због веома високог нивоа производње, инвестиција и потрошње. Уколико се не деси нешто непредвиђено и катастрофално у Бугарској у 2016. години, а таква опасност постоји с обзиром на међународну ситуацију, стопа незапослености ће наставити да опада, па било то и споријим темпом. Од укупно 248 хиљада незапослених Бугара у фебруару 2016. године у односу на 252 хиљада у јануару и 329 хиљада незапослених у 2015. години, у марту ће њихов број вероватно бити 200 хиљада. Ово је трајно смањење незапослености у Бугарској испод психолошког нивоа од 300 хиљада и то ће бити седми узастопни месец пада незапослености и приближавање новом психолошком нивоу од 200 хиљада.
Превод: Ајтјан Делихјусеинова
У децембру 2024. године месечна инфлација износи 0,4%, агодишња инфлација задецембар 2024. године у односу на децембар 2023. године је 2,2%, јавља Национални завод за статистику. Просечна годишња инфлација у периоду јануар – децембар..
Анализа коју је спровео синдикат КНСБ показује да је кумулативни раст инфлације, мерен индексом потрошачких цена, у протекле четири године (од почетка 2021. до данас) износио тачно 29,9%. Иако овај показатељ представља просек, он често не одражава..
Након што Бугарска постане чланица еврозоне, очекује се да ће извоз земље расти за 5,8% годишње. Трговина робама могла би да се повећа за 3,3%, док ће раст у сектору услуга достићи 8,4%. Ове прогнозе произлазе из анализе компаније за осигурање..
Годишња инфлација у еврозони убрзала је у јануару 2025. године, достигавши 2,5%, у поређењу са 2,4% претходног месеца. У Бугарској је инфлација у јануару..
Према подацима Евростата, Бугарска је испунила и последњи критеријум за приступ еврозони, а то је стабилност цена. Ову вест је саопштила министарка..