Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2025 Сва права задржана

Незапосленост постепено опада, привредни раст се успорава

Фотографија: архива

Имамо две вести и као што обично бива, једна је добра, а друга – лоша. Добра вест је да у последње три године стопа незапослености у Бугарској континуирано опада и према подацима агенције Евростат она је већ испод европског просека. Бројке су у овом случају недвосмислене и оптимистичне. У фебруару је удео незапослених у укупном броју активног становника износио 7,4 посто, што је најнижи ниво од септембра 2009. године. Поређења ради, удео незапослених у Европској унији је био 8,9 посто. Ово свакако радује власти за које је то велики успех, као и грађане који имају више шанси на тржишту рада. А да ли су они који су успели да нађу посао срећни, с обзиром на то да је просечна цена рада по сату код нас тек 4,1 евро у поређењу са 41,3 евра по сату у Данској, сасвим је друго питање. По том показатељу, за разлику од незапослености, Бугарска стоји чврсто на последњем месту у Европској унији и остаје најсиромашнија земља у Заједници. Чињеница је да су 4 евра једна ствар у Данској, а сасвим друга у Бугарској где су цене испод просечних средњеевропских цена. Чему дугујемо овај лагани, али континуирани пад незапослености и да ли има шансе да се овај тренд настави, те достигне тзв. нормалне нивое од 4-5 посто? Главни разлог повећане потражње радне снаге је опоравак привреде и превазилажење финансијске и економске кризе из 2008-2009. године. Бизнис се успео прилагодити новим условима домаћег и међународног тржишта. Ствари више не стоје тако као што је било пре кризе, потражња је смањена, нема више великих помака на тржишту, све се одвија лаганим темпом и у скромнијим размерама. Стога, нико не прича о буму на тржишту рада, већ о постепеним трендовима без сувишних потреса.

Лоша вест је очекивано успоравање раста бугарске привреде у овој години, које су сви експерти и посматрачи у земљи и иностранству прогнозирали. Ако је 2015. године Бруто домаћи производ забележио раст од 3 посто, ове године се очекује да достигне раст од 2 посто. У питању је значајан пад, али се о кризи не може говорити. Чак напротив, многи су мишљења да овај тренд представља веома тачан одраз глобалног процеса прилагођавања привреда умереном темпу развоја због веома високог нивоа производње, инвестиција и потрошње. Уколико се не деси нешто непредвиђено и катастрофално у Бугарској у 2016. години, а таква опасност постоји с обзиром на међународну ситуацију, стопа незапослености ће наставити да опада, па било то и споријим темпом. Од укупно 248 хиљада незапослених Бугара у фебруару 2016. године у односу на 252 хиљада у јануару и 329 хиљада незапослених у 2015. години, у марту ће њихов број вероватно бити 200 хиљада. Ово је трајно смањење незапослености у Бугарској испод психолошког нивоа од 300 хиљада и то ће бити седми узастопни месец пада незапослености и приближавање новом психолошком нивоу од 200 хиљада.


Превод: Ајтјан Делихјусеинова




Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

2025. година наговештава тежак опстанак за пословни сектор због политичке нестабилности и спољнополитичких изазова

Разматрање и усвајање најважнијег финансијског закона у земљи, односно буџета за 2025. годину, одложено је у Парламенту за ову годину. „Ако до 19. јануара буџет не буде усвојен, земља ће бити парализована. И школе, и болнице, и јавне службе, све што..

објављено 8.1.25. 11.25
Људмила Петкова

Основни проблем ПОО Бугарске је његова погрешна филозофија

Министарка финансија у техничкој влади, Људмила Петкова, бранила је параметре нацрта буџета за 2025. годину пред посланицима из надлежне комисије. Она је истакла да буџет за 2025. одражава политике спровођене последњих година. Расходи премашују..

објављено 7.1.25. 15.35

Најтраженије валуте у Бугарској у 2024. години

Две најтраженије валуте међу Бугарима у 2024. години остају амерички долар и евро, исто као и у претходној 2023. години. Веома су популарне и валуте суседних балканских земаља – турска лира, румунски леј и српски динар. Након њих следе британска фунта..

објављено 4.1.25. 16.14