Sandacite.bg је он-лајн пројекат типа "виртуелни музеј" посвећен старој бугарској техници. Кроз фотографије и текстуалне информације портал који је 2007. године покренуо Антон Оруш представља различите бугарске апарате и уређаје који су се код нас производили током година. Од 2003. године Антон скупља стару технику и као страствени колекционар већ много тога зна о најважнијим бугарским изумима из прошлости.

Бугарски сателит „Интеркосмос-Бугарска 1300” који је још познат под именом „Интеркосмос 22” је лансиран 7. августа 1981. године. Пројектован је за рад на висини од 825 до 906 км, а тежак је тону и по. Конструисан је у Бугарској на бази совјетских сателита „Метеор”. Сви научни уређаји су били пројектовани код нас. Намењени су научним истраживањима у свемиру на пример зрачења, наелектрисаних честица, космичке плазме и различитих хемијских процеса. Постоје две соларне плоче за напајање апаратуре свака од којих генерише снагу од 2 kW. Овај сателит је резултат научно-техничке сарадње између Бугарске и бившег Совјетског савеза, а сматрало се да је изгорео и не може бити пронађен. Међутим, недавно се сазнало да он још увек кружи око Земље.

Године 1981. обележено је 1.300 година од оснивања бугарске државе. То је подстакло развој обимних техничких пројеката – од конструисања професионалне и научне апаратуре до стварања нове технике за домаћинство. Није случајно то што се управо тада појавио бугарски телевизор у боји „Софија 81”. У оквиру некадашњег Савета за узајамну економску помоћ (СЕВ) Бугарска је била специјализована у области рачунарске технике, а у Софији су се производиле моћне у своје време рачунарске машине које смо извозили у Африку и Индију.

Међу популарнијим рачунарским машинама су ЕС 1020, ИЗОТ 310. Оне су имале огроман број делова. Кажу да је за делове једне машине била потребна читава празна соба. Свака земља је у оквиру Савета за узајамну економску помоћ учествовала у пројектима, а Бугарска је производила тврде дискове. Највећа је била производња 70. и 80. година 20.века. У циљу испуњена обавеза линијом Савета за узајамну економску помоћ 1969. и 1970. године код нас је саграђено седам фабрика које улазе у састав Државног предузећа ИЗОТ. Две фабрике производиле су меморијске уређаје - у Великом Трнову и Пловдиву. Фабрика за неконвенционалну опрему се налазила у граду Шумену, за штампане плоче – у Русеу, за периферију – у Старој Загори, за магнетне главе – у Разлогу, док је у Габрову била подигнута фабрика „Мехатроника”. Њихов да тако кажемо „капетан” била је Фабрика за рачунарску технику у Софији. Прва бугарска рачунарска машина је ЗИТ-151, по јапанској лиценци. Производили смо читаву серију рачунарских машина под називом ИЗОТкоје су се користилеу тадашњем Источном блоку. Неке од њих биле су на бази у оно време најсавременијих машина ове врсте у свету – оних америчке компаније IBM. Коришћене су у научној, лабораторијској и привредној пракси, а само тврди диск тих машина био је тежак 100-200 килограма.

У другој половини 20. в. Бугарска је производила немали број телевизора и радио-апарата. Сасвим логично дошло је до потребе производње одговарајуће сервисне опреме. Средином 60. година овај задатак поверен је фабрици „Електроника” у Софији. Тамо је пројектована и произвођена читава серија мерних уређаја. За разлику од ове технике која се производила на многим местима, једини у својој врсти је први бугарски аутомобил „Балкан 1200”.

Разрађен је 1960. године у фабрици „Балкан” у граду Ловечу по узору на путничко возило Folksvagen (VW). Израђена је функционална копија оригиналног мотора. Пројекат возила је у размери 1:1. На бази цртежа делова рађена је дрвена макета којaсe у следећој фази резањем растављала на одговарајуће делове, након чега је следило одливање појединих компоненти каросерије и ручно ковање. Нису имали на располагању никакву професионалну технику за серијску производњу каросерије, користили су искључиво ручни рад, али смо имали бугарско возило „Балкан”.

Превод: Албена Џерманова

Фотографије: Институт за Космичка истраживања и технологије БАН, лични архив Антона Оруша и www.sandacite.bg