Пред крај управљања владе у оставци тривелике кинеске компаније изразиле су на сусрету у Софији са премијером Бојком Борисовим озбиљне намере да улажу у Бугарској. Светски онлајн трговац Alibaba Group планира да створи логистички центар, GS-Solar Company – фабрику за производњу соларних ћелија, а GoldPoly Group -да купујебугарски дуван. Развој сектора у које би кинески инвеститори улагали, од битног су значаја и за Бугарску. Евентуални логистички центар Alibaba Group-е, рецимо, предлагао би на светским тржиштима бугарску робу и конкретније храну, док је откупљивање дувана од локалних произвођача већ дуже година велики проблем за земљу. Од обостраног интереса су и стратешке инвестиције. Пре мање од месец дана Индустријска трговинска банка Кине показала је спремност да финансира пројекат о изградњи нуклеарне електране Белене, а тај посао се она слаже да оствари под тржишним условима које поставља бугарска страна, а управо – без финансијског ангажовања државе, без државних гарантија и без дугорочних уговора за откуп струје.Инвестиционе намере кинеска страна испољава не само према НЕ Белене, него и према изградњи нових капацитета НЕКозлодуј. Такав интерес децембра прошле године је изразила и кинеска Државна енергетска инвестициона компанија /ChinaState Power Investment Corporation/.
Очито смена власти у Бугарској није никаква препрека за инвестиционе намере Кине и то је посве разумљиво. Обострана жеља за сарадњом и повећањем трговинске размене датира одавно и заснива се на заједничком интересу. Кина гледа на Бугарску као на важан мостобран према великом европском тржишту, а Бугарскајош од 2014. г. спроводи политику јачања трговинско-економских веза са Истоком.У последње време важан оквир реализације узајамних интереса је иницијатива 16+1 о сарадњи Кине са земљама Средње и Источне Европе. Неки тврде да се Бугарска са пуно жеља прикључила тој иницијативи и досада није одбијена ниједна од њих. Сада када су обострани интереси јасни, битно је да буде и остварени.
Превод: Ана Андрејева
Бугарска и Румунија настављају да доминирају у сектору пословних услуга у Југоисточној Европи, а у Букурешту и Софији налази се 43% пружилаца услуга у региону, наводи се у извештају о аутсорсинг индустрији у ЈИЕ за 2023. годину, који је представио Илија..
Привремени министар енергетике Владимир Малинов је саопштио на брифингу да ни он, ни Министарство енергетике немају информације о продаји рафинерије „Лукоил Нефтохим Бургас“. Јуче је Фајненшел тајмс“, позивајући се на своје изворе, пренео да руски..
Руски енергетски гигант „Лукоил“ планира продају своје највеће рафинерије на Балкану, која се налази у Бургасу, преноси Financial Times (FT). Очекује се да ће ова трансакција бити званично обелодањена до краја 2024. године. Како се наводи, компанија..