Приступање Бугарске ЕУ је у целини имало позитиван утицај на привреду а БДП земље последњих 10 година је забележио скоро троструки раст, изјавио је директор Бугарске агенције за инвестиције Стамен Јанев. Морамо имати у виду да је у време пријема Бугарске у чланство ЕУ у нашој земљи забележен озбиљан раст директних страних инвестиција тако да је, у ствари, приступање Унији било легитимисање Бугарске као државе чија се привреда добро развија, каже г. Јанев и додаје:
„Након тога је наступила светска криза а инвестиције су смањене у глобалним размерама што је имало реперкусије и на Бугарску. Међутим, након 2010. године Бугарска већ има стабилан раст. После првобитних спекулативних инвестиција – када су тзв. инвеститори углавном куповали некретнину, сада у овој сфери имамо стабилност а код нас стижу стратешки инвеститори који желе да послују овде, да развијају људски капитал и да утичу на окружење у којем раде. Осим тога ЕУ пружа бугарском бизнису већу перспективу тако што нашој земљи омогућава приступ најбогатијем тржишту у свету које има 500 милиона потрошача.“
По речима Стамена Јанева, 2015. је у погледу инвестиција најјача посткризна година. Највећи инвеститор у Бугарској је Холандија која је у периоду од 2010. до 2016. код нас уложила скоро 6 милијарди евра. Иза ње су Италија и Грчка чија улагања износе отприлике по 2 милијарде евра. Аустрија и Немачка допуњују ранг-листу пет највећих европских инвеститора у Бугарској. Ван ЕУ Бугарска се може похвалити добрим инвестицијама из Руске Федерације, САД и Турске. Жеља бугарских власти је да привуку веће инвестиције из Кине. „Недавно се премијер Борисов састао са представницима трговачког гиганта „Али-Баба“ који већ око годину дана испитује бугарско тржиште. Надамо се да ће ова компанија код нас створити озбиљну логистичку базу која ће омогућити пласман робе на европска тржишта“, каже Стамен Јанев.
Највише инвестиција из земаља ЕУ имамо у секторима трговине и некретнине. Последњих година веома брзим темпом развија се сектор везан за производњу делова за велике аутомобилске концерне. Преко 100 компанија послује у овом сектору који формира приближно 2 милијарде евра прихода. Запажа се велико интересовање за логистику и транспорт јер Бугарска има стратешки географски положај, рекао је Стамен Јанев и наставио:
„Четири основне слободе ЕУ – слободно кретање производа, слободно кретање људи, слободно кретање капитала и слободно кретање услуга пружају озбиљну перспективу бугарском бизнису. Нажалост, локални бизнис ову могућност не користи 100% што наводи на закључак да он мора да буде иницијативнији и активнији јер само тако би могао да на бољи начин искористи мноштво европских програма који постоје не само у Бугарској него и у целој ЕУ гледано у целини“.
За крај питали смо нашег саговорника које су промене неопходне на националном нивоу да би интересовање инвеститора за улагање у нашу земљу било још веће?
„Навешћу 3 главне ствари које по мени у овој етапи треба урадити. На првом месту држава мора да изради флексибилнији систем подстицајних мера које ће бити од користи сваком инвеститору. За то је потребно донети измене и допуне Закона о подстицању инвестиција. На другом месту – потребна је интензивна сарадња између централне и локалне власти. То ће омогућити лакше превазилажење проблема са којима се суочавају инвеститори на локалном нивоу. Као треће – сматрам да је потребно стварање организационих система новог типа попут оних који функционишу, рецимо, у Холандији и који су усмерени на формирање инвестиционих фондова у циљу улагања капитала у Бугарску или друге земље ЕУ. Сваки капитал који је ушао у земљу не може а да не нађе своје путеве према бугарском бизнису.“
Превод: Албена Џерманова
Петар Ганев, виши економиста са Института за тржишну економију, најавио је за БНР представљање њиховог издања о бугарској економији под називом Бела књига „Откључавање раста: пут напред после избора“. „Треба да стремимо ка договору и усвајању буџета, а..
Током првих девет месеци 2024. године, Бугарска народна банка ставила је у промет додатних 11 милиона новчаница од 100 лева. Док је на почетку године у оптицају било преко 131 милион новчаница у апоену од 100 лева, крајем септембра тај број порастао је..
Тржиште некретнина у Бугарској остаје „замрзнуто“ на прошлогодишњем нивоу. Према подацима Националног удружења за некретнине, које цитира БТА, изузетак чине велики градови где се бележи раст броја купопродајних трансакција. Очекује се да ће до краја..