Недавно је главни муфтија муслимана у Бугарској Мустафа Хаџи обелоданио да више од 600 имама већ 5 месеци није примало плату и масовно напушта земљу. Међу онима који остају код нас наводно се осећа напетост и припремају се протести, тврди главни муфтија. Недељу дана касније један од бивших кандидата за председника Бугарске - Кемил Рамадан, који за себе тврди да је у пријатељским односима са високим арапским званичницима, је лансирао идеју о изградњи џамије на једном од историјских места у Софији познатом под именом Царске ергеле /Царските конюшни/, уколико општина да своју сагласност. Један од шеика у компанији "Абу Даби инвестмент" је обећао да у том циљу да 50-60 милиона америчких долара и да присуствује полагању камења темељца објекта. Рамадан се није консултовао са Главним муфтијством, али извори повезани са њим тврде да је оно у принципу сагласно ако се питање среди у конструктивном дијалогу између муслиманске заједнице и Софијске општине. Из националистичке партије ВМРО, која је у саставу коалиционе владе, су категорично изјавили да у центру Софије нема места новој џамији, док су саму Рамаданову идеју оценили као непоштовање чак и према муслиманима у Бугарској чији се традициони ислам умногоме разликује од оног у емиратима. Да ли зато што је сезона одмора и што су и посланици на летњем одмору или из неког другог разлога, није дошло до снажне политизације, али су та дешавања још једном подсетила да питање финансирања муслиманских заједница у Бугарској остаје отворено. А можда чак забрињавајуће отворено…
У пролеће је саопштено да већ не постоји уговор између бугарске Дирекције за вероисповести и Управе за верска питања /Дијанет/ Турске о финансијској помоћи муслиманској заједници из нашег јужног суседа. У јуну је влада изјавила да уколико између Главног муфтијства и Дијанета Турске постоји уговор о пружању финансијске подршке онда је то правни документ „приватне природе“ и он није познат Дирекцији за вероисповести. У ствари, реч је о финансијској подршци од стране Дијанета која је намењена првенствено издржавању ученика средњих верских школа и износи око милион евра, а не исплати зарада имамима. У међувремену, прелазна влада /између друге и треће владе Борисова/ је израдила нацрт законских измена којима се предвиђа забрана страног финансирања верских заједница, али нацрт није ушао у процедуру.
Још се не зна који су разлози за обустављање финансирања с турске стране, али вероватно они имају политички подтекст. Према изворима из Муфтијства, Дијанет је обуставио финансијску помоћ због напетости између две земље за време референдума у Турској и последњих парламентарних избора у Бугарској. Тада је дошло до потребе да Софија подсети да сагласно Закону о политичким партијама "верске заједнице не могу да обављају делатност усмерену против суверенитета, територијалног интегритета и уставног поретка Републике Бугарске, укључујући и путем проповеди и ширења литературе и информационих материјала .“
С друге стране, према званичним подацима, у нашој земљи на позив различитих верских заједница борави на стотине страних службеника и то: у католичкој цркви, јудејској заједници, Јерменској апостолској цркви, муслиманској заједници, евангеличким црквама, Цркви мормона „Свеци последњег дана“, заједници „Јеховини сведоци“ и др., укључујући и Бугарску православну цркву. То свакако наговештава да се проблем не може решавати само на билатералном нивоу – између Бугарске и Турске него је потребан закон који би ствари регулисао истовремено за све верске заједнице.
И док званичне установе Бугарске и Турске ћуте по том питању, експерти коментаришу да је његово решавање у интересу обе земље. Неки од њих сматрају да би било добро да Бугарска преузме обавезу према муслиманима на својој територији с разумевањем да је улагање у мирне међуверске односе улагање и у безбедност. Према онима који деле тај став, незаинтересованост за проблеме муслимана у контексту европског рата против терора тумачила би се не само као глупо него и као неодговорно понашање.
Ванредни парламентарни избори одржани 27. октобра донели су још шароликији састав бугарског парламента него што су прогнозе наговештавале. Иако се предвиђало да ће у Народном собрању своје место наћи чак девет странака, коначни резултати, које је..
Бесарапски Бугари су "недељиви део бугарске духовне и културне заједнице, тако ће и остати, јер је веза између нас и њих нераскидива" – пише у једином броју листа "Бугарска Бесарабија", који је изашао у Софији 28. новембра 1938. године и одредио да..
Гласање по инерцији. Гласање с последњом надом да ће сутра све бити у реду и да ћемо о изборима поново причати за четири године. То су били гласови разочарења од политичара, од нас самих, од оних тамо, који нису изашли на изборе. “Расположења су..
Бугарска национална мањина у Албанији једна је од највећих у земљи, показују подаци последњег званичног пописа становништва у тој земљи. Као Бугари..