25. фебруара навршава се 100 година, откако је за првих 18 малих Бугара отворила врата бугарска школа у Будимпешти, која је тада имала само једну учионицу. О историји те установе прича Светла Кјосева, данашњи директор бугарске школе матерњег језика у главном граду Мађарске:

„Заслужни за оснивање бугарске школе у Будимпешти је Удружење Бугара у Мађарској. У оним годинама бугарска заједница у тој средњеевропској земљи била је доста бројнија него данас. Четири године после утемељења ове најстарије организације Бугара у Мађарској донета је одлука о успостављању црквено-школске општине.Незаборавне остају речи првог председника Удружења Бугара у Мађарској Лазара Иванова, који је поручио: „Будућност се не гради само мотиком него и вером у Бога и отвореним очима. А очи човеку отвара наука.” Овај снажан почетак дао је подстицаје каснијој дугогодишњој историји школе која се разликовала од периода до периода, али је увек била неизоставни део живота бугарске заједнице у Мађарској и један од стубова њеног очувања. Дуги низ година школа је издржавана донацијама Бугара. Удружење је изнајмљивало учионице у различитим мађарским школама, прикупљало средства за грејање, запошљавало наставника, помагало сиромашнијим породицама како би могле да пошаљу децу у школу. До темељите промене је дошло након Другог светског рата када је бригу о школи почело водити Министарство просвете. Тај период је потрајао до 2011.г., када  се Министарство повукло из финансирања школе, али то није значило крај школовању Бугара на матерњем језику у Мађарској. Нешто раније, 2004. г., искористивши могућности које пружа мађарско законодавство, Бугарска самоуправа у Мађарској основала је школу матерњег језика која је сада једина образовна установа Бугара у тој земљи. Желим да нагласим како то није традиционална допунска школа која ради недељом, јер је део образовног система Мађарске. То значи да се приликом преласка ученика у мађарску школу, у његову преводницу могу унети подаци о оценама из наставних предмета као и да положи матурски испит из бугарског језика.”

Колико ученика имате сада и какве уџбенике користите?

„Школа је од првог до дванаестог разреда, а број ђака је 98. Имамо и претшколце– каже Светла Кјосева. – Проблем са уџбеницима је прилично компликован. Тешко је определити се за један уџбеник када је ниво владања језика деце различит. Ми уписујемо и ученике који уопште не знају бугарски, они тек овде почињу да га уче. Зато и не можемо да изаберемо само један уџбеник за све ђаке. Користимо уџбенике и наставна помагала и из Бугарске. Последњих година имали смо могућност да напишемо и своје уџбенике, захваљујући мађарских власти и нашем учешћу у једном европском пројекту. Њих користимо у настави у првом и другом разреду, израдили смо и радне свеске за наставу из бугарског језика од 1. до 8. разреда, као и пуни сет књига и свески за обуку о домовини. То је наставни предмет који обухвата историју, географију и фолклор Бугарске, историју локалне бугарске заједнице, права мањине и њено место у држави пребивалишта. Користимо и савремена техничка средства која нам омогућују да настава буде забавнија, занимљивија и приступачнија деци.”

Данашњи дан ће се заиста памтити. Како ћете га обележити?

„Данас отварамо свечаности посвећене 100 годишњици оснивања школе. Пошто је она, пре но што се смести у ову зграду била настањена у многим школским зградама у Будимпешти, обићи ћемо та места и тамо где има постављених спомен плоча, положићемо венце. Више од 70 деце учествовало је у конкурсу цртежа и есеја, посвећених годишњици. Најпре ћемо отворити изложбу њихових дела, онда ћемо доделити награде. Припремили смо изложбу која дочарава тренутке из историје школе.

28. и 29. септембра 2018. биће уприличена главна свечаност обележавања 100-годишњице. Очекујемо пуно гостију, али хтела бих да и преко Радио Бугарске позовем све бивше ученике и учитеље, људе који су на неки начин везани за ову школу, а сада су у Бугарској или негде другде у свету да нам дођу. Очекујемо и бројне госте из Асоцијације бугарских школа у иностранству као и званичне представнике бугарске и мађарске државе.”

Превод: Ана Андрејева

Фотографије: лични архив и БТА