Сваке године последње среде фебруара обележава се Међународни дан борбе против вршњачког насиља који је познат као Дан ружичастих мајица.
Први пут је Дан ружичастих мајица обележен у Канади 2007. године као протест који су организовали ученици Дејвид Шепард и Травис Прајс тако што су обукли ружичасте мајице да би изразили своју позицију против насиља у школи. У Бугарској ова иницијатива је релативно одскора популарна, а у кампањи прошле године учествовало је отприлике две трећине школа у земљи. Према званичним подацима, око једне четвртине бугарске деце било је објекат злостављања преко интернета. Овогодишња кампања је усмерена управо против насиља преко интернета и обухвата сајбер зависности који се често сусрећу код малолетника. Данас се поводом Дана ружичастих мајица организују разне манифестације уз помоћ невладиних организација и центара за заступање деце. Израђују се постери, веома популарни су тематски флешмобови у школским двориштима. На пример, кампања у Шумену пролази под мотом „Доброти не требају филтри!”. „Веома је важно да догађаје приређују деца за децу, а одрасли само треба да им пруже логистичку подршку.“.
Насиље у школи једино можемо евидентирати. Ми смо попут фотографа. За нас су сва деца једнака али, у ствари, једно од њих показује насилничко понашање. Према томе мора се спречити насиље, али не само то – морају се тражити његови корени, каже Јордан Тодоров, наставник за специјално образовање и психолог у Уједињеној школи „Никола Јонков Вапцаров“ у селу Влчитрн, у околини Плевена.
У ситуацији насиља обично постоје: насилник, жртва и заштитник. Према психологу, насиље може изазвати комплекси особе, али оно може бити и копирање понашања у породици. Породично окружење ни на који начин се не може искључити као основни фактор васпитања. Док жртва провоцира најчешће својом различитошћу, наводи Тодоров.
Према подацима Министарства образовања, у школској 2016/2017 години пријављено је 4.711 случајева насиља у школи. Прошле године су стручњаци ове установе израдили међуинституционални акциони план за превенцију агресије и јачање безбедности у школи. Међутим, према Јордану Тодорову, превенција постаје веома тежак посао, јер школа може да реагује тек када дође до појаве агресије. По његовим речима,веома је битно да у улогу заштитника наступе сама деца.
Заштитник је дете које има веома стабилан и здрав вредносни систем. Дете које има веома добар родитељски модел васпитавања. Улога заштитника има снажан утицај на адолесценте. Тако је зато што сама деца наступајући у тој улози постају социјални и васпитни коректив понашања у школи. Она постају пример опонашања, пример тога шта треба радити уколико постанемо сведоци насиља.
Према Јордану Тодорову, оно што највише треба детету да би расло живо и здраво и психички и физички јесте мир:
За психу детета најважнији је мир. Мир долази из добре школске средине и доброг породичног окружења. Само у условима мира дете се може развијати, може успешно учити и развијати свој таленат.
Превод: Албена ЏермановаОд лондонских ресторана с „Мишлен“ звездама у чијим кухињама влада ужурбана атмосфера до сеоцета ушушканог у шумовитом срцу Родопа, животни пут Петка Шаранкова препун је неочекиваних преокрета и изненађења. После низа година проведених у Лондону, где је..
Успехе Бугарске на међународним научним олимпијадама у 2024. години приказује изложба "Фантастични умови". Отворена је поводом Дана народних будитеља (1. новембра) на "Мосту заљубљених" код Националног дворца културе у Софији, а остаће тамо до 15...
Резултати референдума о чланству Молдавије у Европској унији, као стратешког циља који ће бити уписан у Устав, додатно су оснажили проевропску перспективу ове земље, мада уз тесну разлику у односу на евроскептике. Ипак, у другом кругу председничких..