Прво сеоско читалиште у Бугарској основано је пре 150 година у селу Свежен, смештеном у Срненој Средњој гори, 65 км од града Пловдива. Ово насељено место је настало још у 14. веку, а први становници су бољари који су одбегли из Трнова и потражили у овом живописном кутку спас од турске најезде. Већина становника учествовала је у Априлском устанку (1876), а 1877. године је, за време Руско-турског рата, војска Сулејман паше приликом свог повлачења спалила и уништила село. „Плава бољарска крв“ можда је у основи брзог опоравка, а касније и економског и културног процвата села Аџар, како се тада звао садашњи Свежен, и тако је оно постало водеће духовно средиште у том крају. Поред развијене производње ружа, сточарства, абаџилука, обућарства, кафтанџијства, људи су ревносно чували традиције и развијали просветну делатност.
Негде око 16. века је у месној цркви Светог Георгија отворена и књижевна школа која је наследник Трновске школе. 1835, после деценија наставе у црквеним школама, основана је прва секуларна школа, а 1868. године је своја врата отворило и читалиште. Више појединости о томе испричала нам је гђа Дорте Енков, Данкиња која последњих пар година ради као секретар читалишта у селу Свежен:
Више од 35 година сам у непосредном контакту с бугарском културом. Завршила сам Бугарску филологију у Копенхагену. Одувек сам одржавала професионалне везе с Бугарском. Била сам стручни редактор и консултант за Бугарску у Националној данској енциклопедији. Писала сам чланке посвећене животу и култури у Бугарској. Историја нашег села је веома богата. Оснивање читалишта документирано је у листу „Македонија“ бр. 43 из 1869. године: „Прошле године је захваљујући напорима двоје-троје младих људи овде основано читалиште. Његов циљ је да се отвори Девојачка школа у селу, а намера му је да покрива њене трошкове.“ Оснивачи читалишта су: Гено Серафимов, отац ослободиоца Родопа пуковника Владимира Серафимова, и учитељи Руси Николов и Димитар Попов.
Као среско средиште село је било поприлично велико – са 5.000 становника, а читалиште је привлачило и окупљало интелигенцију. Некада су се овде писали Аџарски дамаскини (зборници) и друге средњовековне књиге. Имамо библиотеку чији основни фонд чине књиге добијене на поклон. Тако је, у ствари, настала библиотека, а та традиција се и данас наставља. Само последњих годину дана смо добили преко 1.000 књига. И зграда је изграђена захваљујући донацијама и напорима добровољаца. Данас читалиште има другачију улогу. У њему се одржавају курсеви компјутерског описмењивања, старије особе учимо како да користе Скајп и Фејсбук како би могли да одржавају контакт са децом и унуцима у иностранству.
Прошле године смо организовали сертификован курс за коришћење друштвених мрежа. Јубилеј читалишта прославили смо 27. јула фолклорним концертом на којем је учествовало 20 састава из 10 читалишта. Имали смо и госте из Белгије који су читаве недеље имали пробе у селу, изводили су бугарску традиционалну музику. Било је то велико народно весеље.
4. августа смо отворили изложбу посвећену последњим данима Хаџи Димитра у нашем крају (био је рањен у близини села и наши овчари су се бринули о њему на планини).
Дорте Енков нас је позвала и на традиционални празник села који се обележава 18. августа и који ће такође протећи у знаку годишњице читалишта. Дорте је рекла да је и празнични програм традиционалан и има за циљ да гости и мештани знају шта да очекују, те да се осећају као код своје куће. Празник традиционално почиње курбаном, следе игре и песме које изводе различите фолклорне групе.
Превод: Ајтјан Делихјусеинова
Фотографије: архив
Од првих покушаја летења помоћу ручно направљених крила још у 19. веку, преко првих светских борбених летова с циљем извршавања задатака извиђања и бомбардовања и историјског слетања авиона са угашеним мотором, до шесте светске свемирске силе.....
И ове године, 20. јануара, на дан када славимо Светог Јефтимија Трновског, последњег патријарха Другог бугарског царства, Софијска света Митрополија и софијски храм Светих Седмочисленика организују литију. По традицији, литија ће након Свете..
Бугарска православна црква и њени верници 18. јануара славе успомену на Светог Атанасија Великог – истакнутог богослова и великог борца за чистоту хришћанске вере, светитеља који се сматра једним од зачетника новозаветног монаштва насталог..
Бугарска православна црква 1. фебруара слави дан Светог Трифуна, једног од мученика који је пострадао за хришћанску веру. У интервјуу Радио Бугарској..