Фотографиjа: dailybruin.com

Од 2001. године предајемо на Калифорнијском универзитету у Лос Анђелесу, на одсеку за етномузикологију – прича Иван. – Предајемо бугарску народну музику. Моја супруга Цветанка Варимезова предаје вокалну технику и народно певање, а ја - инструменталну музику. Тако промовишемо и нашу музику на коју смо посебно поносни. Поносан сам и на своје гајде – оне су увек са мном. Гајде су моја бугарска застава у свету. Кад их надувам и засвирам наше мелодије, људи ме питају  за инструмент, за Бугарску. Зато знам да морам да будем захтеван према свом послу с младим људима.

С великом захвалношћу Иван Варимезов нам је испричао и о својој дугогодишњој сарадњи са проф. Тимотијем Рајсом:

Он је прави амбасадор бугарске народне музике у свету, чиме се ми као породица и као Бугари веома поносимо. Он је написао две књиге о бугарској народној музици, а сада издаје трећу. Тимоти је у нама видео људе који настављају пут његовог учитеља и мог стрица Костадина такође вођени жељом да промовишу бугарски фолклор. Када се човек налази у иностранству, неминовно осети да му оно „национално“ недостаје, осећа да ће можда у сваком тренутку изгубити тло под ногама, али зна да мора да буде одржив. Поносим се што су моје ћерке Тања и Ратка почеле да са нама певају.

Уверен сам да музика одржава и ојачава породицу, она је и фактор за развој културе код деце. Моје две ћерке су по занимању зубари, али и даље певају. Кад код можемо „породично“ прихватамо позиве за концерт. Срећан сам што нас бугарска публика није заборавила. Хтео бих да се захвалим Савезу музичких и плесних уметника Бугарске на награди, Кристалној огрлици, која ми је уручена поводом прославе мог 60. рођендана. Ова се награда даје људима који имају велики допринос бугарској музици и фолклору. У оквиру Годишњих фолклорних награда додељена ми је и Статуета за успешно промовисање бугарског фолклора у свету. Живим у иностранству, али ме људи овде нису заборавили – то је најлепше!