Од 2001. године предајемо на Калифорнијском универзитету у Лос Анђелесу, на одсеку за етномузикологију – прича Иван. – Предајемо бугарску народну музику. Моја супруга Цветанка Варимезова предаје вокалну технику и народно певање, а ја - инструменталну музику. Тако промовишемо и нашу музику на коју смо посебно поносни. Поносан сам и на своје гајде – оне су увек са мном. Гајде су моја бугарска застава у свету. Кад их надувам и засвирам наше мелодије, људи ме питају за инструмент, за Бугарску. Зато знам да морам да будем захтеван према свом послу с младим људима.
С великом захвалношћу Иван Варимезов нам је испричао и о својој дугогодишњој сарадњи са проф. Тимотијем Рајсом:
Он је прави амбасадор бугарске народне музике у свету, чиме се ми као породица и као Бугари веома поносимо. Он је написао две књиге о бугарској народној музици, а сада издаје трећу. Тимоти је у нама видео људе који настављају пут његовог учитеља и мог стрица Костадина такође вођени жељом да промовишу бугарски фолклор. Када се човек налази у иностранству, неминовно осети да му оно „национално“ недостаје, осећа да ће можда у сваком тренутку изгубити тло под ногама, али зна да мора да буде одржив. Поносим се што су моје ћерке Тања и Ратка почеле да са нама певају.
Уверен сам да музика одржава и ојачава породицу, она је и фактор за развој културе код деце. Моје две ћерке су по занимању зубари, али и даље певају. Кад код можемо „породично“ прихватамо позиве за концерт. Срећан сам што нас бугарска публика није заборавила. Хтео бих да се захвалим Савезу музичких и плесних уметника Бугарске на награди, Кристалној огрлици, која ми је уручена поводом прославе мог 60. рођендана. Ова се награда даје људима који имају велики допринос бугарској музици и фолклору. У оквиру Годишњих фолклорних награда додељена ми је и Статуета за успешно промовисање бугарског фолклора у свету. Живим у иностранству, али ме људи овде нису заборавили – то је најлепше!
Превод: Албена ЏермановаОсећај унутрашње угоде и топлине – то је оно што ће обузти све оне који посете Регионални етнографски музеј у Пловдиву како би разгледали изложене предмете од вуне . Изложба „Бугарски филц – порука из антике“ представља древни занат, за..
Подунавски град Тутракан окупља произвођаче кајсије из региона на традиционалном празнику „Тутракан – престоница кајсије“. Познаваоци овог укусног воћа у недељу ће се окупити 20. годину заредом. Како традиција налаже, биће представљене..
Према документима из османског доба, у близини данашњег села Биво љ ане у општини Момчилград, живело је више од 500 дервиша који су се школовали у текији Елмал баба. Овај верски центар у прошлости је важио за највећи дервишки центар у овом делу..