Доласком зимских празника на трпезу Бугара стижу туршије и кисели купус. То је наша одвајкадашња традиција, а и доказано је да је укисељено поврће извор витамина и садржи велике количине корисних бактерија – пробиотика. Конзумирање туршије подржава мождане функције. Смањује ниво анксиозности и депресије и отклања утицај стреса на организам, а све то резултира општим побољшањем емоционалног здравља.

Обично туршије спремамо крајем јесени, а прва на ранг-листи је царска туршија која и често пута прва нестане из шпајза (још пре Бадње вечери). Ова изванредна комбинација витамина и пробиотика укључује најважније микроелементе који надалеко протерују досадне вирусе. Потребни састојци за њу су: црвена парадајз-паприка, карфиол и шаргарепа, целер, селен, биберово зрно, пимент и ловоров лист.

Међутим, да би се царска туршија претворила у кулинарско искушење од посебног значаја је саламура – треба користити примерене количине јестивог уља, соли, квалитетног сирћета и шећера или меда, по жељи. Код нас се царска туршија продаје у продавницама и на пијаци (у различитим варијантама), али укус и квалитет домаће је гарантован!

Друго почасно место, чини се, припада киселом купусу. Кисељење купуса је у неким породицама прави ритуал. Од наших бака знамо да купус за кисељење треба да буде тврд, а главице – средње величине. У велико посуђе (буре) главице се слажу у редове, а потом се прво додаје хладна вода а на крају се у води раствара морска со у количини која одговара количини купуса.

За бољи укус неки додају мало јабуке или кукуруза, други пак више воле хрен или црвену цвеклу – све саме допунске изворе витамина и важних микроелемената.

Док се купус кисели веома је важно редовно претакање, као и држати га на хладном месту, али никако на температури испод нуле!

Када се купус укисели можемо спремати разноразна јела – од обичне салате која одлично иде уз домаћу ракију, па све до јела са месом. 

Сармице су можда највољеније јело од киселог купуса. Могу бити посне или са млевеним месом, али најукусније су када су спремљене с љубављу и …. и дозом стрпљења. Што се стрпљења тиче, о њему можемо судити по величини сармица – што су мање, то је домаћица била стрпљивија и вештија у кухињи. Поред пиринча у надев се обавезно стављају традиционални бугарски зачини босиљак, мајчина душица, пискамица, а неки стављају и кумин.

Ништа мање укусна су јела од киселог купуса и меса – свињетине, ћуретине, пилетине… Сок од киселог купуса најпознатији је домаћи лек против мамурлука!

Али вратимо се туршијама. Осим царске туршије, у Бугарској је веома популарна тзв. ловачка туршија. Што се састојака тиче, слична је царској туршији, али се у њу додаје ситно исецкани купус и не ставља се јестиво уље, него се поврћу и зачинима само дода саламура. Туршија се може прелити уљем при служењу.

У хладним данима уз јело пријају и мариниране љуте папричице које се код нас вековима спремају.

Рецепата има разноразних…Дијетолози кажу да су туршије здрава храна поготову ако је поврће узгајано у вртовима без пестицида и вештачког ђубрива. Ако редовно једемо ове намирнице, осетићемо више енергије, ниво депресије (ако је имамо) може опасти, постепено ћемо нормализовати телесну тежину и избећи ћемо многе хроничне болести.

Фотографије: архива