Иницијативе за очување природе, страст за адреналинским доживљајима и инспиративне приче авантуриста су и ове године окупиле љубитеље екстремних спортова и природе на 14. издању Дана изазова (3-5. децембар). У инат магли, која је прогутала Софију, простор испред ауле „Максима“ Универзитета за архитектуру, грађевинарство и геодезију су преплавили млади насмејани људи, заговорници свежих и нетрадиционалних идеја како можемо да заштитимо природу. Ове године је форум пажњу посетилаца скренуо на проблем очувања водотока у светским размерама и напоре које млади људи у Бугарској улажу у борбу против загађења Црног мора. Један од њих је Илијана Стоилова, бивша такмичарка у једрењу на дасци, која је крајем септембра за само три дана заједно с Јоаном Колевим прешла 300 км од Дуранкулака, најсеверније тачке нашег приморја, до најјужније – Резова. Ово је био први изазов, иницијатива названа WIND2WIN чији је циљ био да пажњу јавности скрене на проблем загађења Црног мора пластиком.

Идеја о преласку Црног мора на дасци је стара, рекла је Илијана. Хтели смо да укажемо на проблем везан за Бугарско приморје, а пластични отпад је свакако један од највећих проблема. Стога смо одлучили да кроз екстремни спорт покажемо да је море драгоцени извор ресурса. Пластика не угрожава само живот морских животиња него и наш, у дугорочном плану. По мени, све је то везано за начин мишљења и појам „једнократна употреба“ који морамо избацити из речника. Конзумирамо и бацамо не марећи за последице. А мислим да је везано и за унутрашњи свет човека који треба да схвати колико је животна средина важна за нас. Ово конзуматорско понашање се мултиплицира. Људи не успостављају квалитетне и стабилне везе, односе, већ траже краткорочну комуникацију. Нема одрживости.

Забрињавајући су подаци истраживања које су у августу 2017. године спровеле БАН и Лабораторија за еколошки мониторинг морске воде у Созополу. Према њима, Црно море је пластичним отпадом највише загађено у зони између Бургаса и Калијакре. Реч је углавном о индустријским полимерима или пластичним флашама и кесама, деловима рибарских мрежа, паковањима и врећама. Забрињавајућа је и статистика у светским размерама. Председница Генералне скупштине УН Марија Фернанда Еспиноса је ових дана рекла да „сваке године 80% пластике завршава у океанима. Реч је о 8 до 12 млн тона отпада. До 2050. године ће у мору бити више пластике него рибе. Пластичне микрочестице већ можемо наћи у соли и води, а научници тврде да се налазе и у организму сваког човека на овој планети.

Коришћење природних ресурса и њихово претварање у изворе загађења један је од најозбиљнијих проблема нашег времена, истиче Илијана и додаје: У природи се све изграђује и разграђује, а ми стварамо „суперпроизводе“ као што је пластика која се не разлаже. Али ипак, употреба пластичних производа зависи од њихове производње и понуде. Стога је и ЕУ предузела мере забране и ограничења коришћења одређених предмета за једнократну употребу – цевчица, пластичних кеса, штапића за уши и др. 

Напори треба да буду обострани, каже Роксан Пико из Surfrider Foundation Europe – Софија.* Дакле, напоре треба да улажу како потрошачи, тако и произвођачи. Мислим да свако треба да сноси одговорност за своје поступке. Наш циљ је да људе научимо да корак по корак траже алтернативе, те промене начин конзумирања. Ово су мали кораци за човека, али велики за човечанство.

Превод: Ајтјан Делихјусеинова

Фотографије: Дарина Григорова и архив

*Surfrider Foundation Europe – Софија је део међународне европске фондације која је своје напоре усмерила на заштиту океана и мора. Кроз едукативне програме, различите спортске активности, чишћење плажа и сл. организација покушава да промени мишљење људи и научи их одрживом коришћењу водених ресурса.