Лепо белоснежно насеље искрсло је међу сметовима у близини планинарског дома „Чакир Војвода,“ усред планине Рила, а није било предвиђено ниједним урбанистичким планом. То се догодило за време 14. по реду Иглуманије – такмичења у градњи иглуа које се традиционално одржава средином марта на овом месту.

С повећањем температура ће егзотичне за наше ширине грађевине постепено нестати. Али остаје нам успомена на овај узбудљив доживљај, на дружење с људима с којима смо на истој таласној дужини, ватреним заљубљеницима у планину, весељацима спортског духа који не морају обавезно бити и добри градитељи. Организатор догађаја је Фејсбук група „Планинари.“ Више о иглуманији су нам испричала три члана жирија – Нија Стојанова, Тања Јакова и Стојан Мутафов, који не само што жирира, већ, ако то затреба – да би се загрејали, учесницима нуди ароматичну ракију коју сам справља по старој рецептури од 51 биљке, које сакупља у средишњем делу Старе планине. Да ли због иглуманије или због добре ракије, број учесника из године у годину расте.

Ево шта је о томе рекла Нија: Ове године је било 8 тимова. Према предиспозицијама такмичења, сваки тим чине 5 чланова. Али је један тим био састављен од два такмичара који су чак заузели 6. место, а до сада нису имали никаквог искуства у изградњи иглуа. Било је и учесника из претходних година.

Поред тога што је занимљива, градња иглуа је и корисна. Идеја такмичења је да учесници науче како се гради планинско склониште.

Свакоме се може десити да залута на планини. Ово је најсигурнији начин да преживите, без планинарског дома и склоништа, па чак и у лошим метеоролошким условима, објашњава Стојан. Саговорници су ми се присетили несреће која се догодила у децембру 1994. године, када је група од 50 туриста кренула ка врху Амбарица у Старој планини где је због магле залутала. Група се поделила. Део ње је одлучио да се укопа и сачека да се магла дигне и прође невреме. Други је наставио напред. Тако је 12 особа, чланова друге групе, умрло од смрзавања. Људи који су се укопали, тј. склонили у нешто налик иглуу, успели су да се спасе.

Како би сте изградили иглу потребни су вам лавинска лопата и тестера за резање цигли од снега. За почетак треба да одредите где ће бити центар кућице. Поставља се штап за планинарење и окретањем ужета за 360 степени се одређује идеалан круг за грађевину, каже Тања.

Тимови сами бирају димензије иглуа. Што је већи иглу, то су мање шансе да се пласира. Али неки воле ризиковати! Приликом зидања се опеке ређају спирално како би се спојиле у један монолитан зид, те сачувао типичан нагиб. Постављање плоче на већ изграђени иглу је најкомпликованији део посла. Потребне су две особе које ће изнутра и споља придржавати плочу како би је добро причврстиле за зидове. Увек искрсава питање – да ли тај који гради иглу остаје унутра?, каже с осмехом Стојан. Испоставља се да се отварање улаза у иглу оставља за сам крај.

Жири помно прати рад учесника. Ове године је велику награду однео тим „Велике бомбе“ који је изградио савршен иглу површине 8,50 м² и а пред њега ставио Снешка Белића.

Храбрији такмичари проводе ноћ у иглуима. Ево шта је о пропозицијама такмичења рекао Стојан:

Позајмили смо их од сличног такмичења које се организује у руском граду Омску, с тим што га тамо одржавају на градском стадиону. Одређује се површина иглуа. Предвиђени су казнени поени за тимове у којима нема девојака, за фуге. По истеку времена предвиђеног за градњу, а учесници имају 2 сата, за сваких 10 минута кашњења добијају по један казнени поен. Казнени поени се одузимају од површине иглуа.

Ове године су се сви тимови добро снашли, каже Нија. Победници су добили капе, боце за воду и друге ствари, део зимске опреме коју обавезно треба понети.

Месец дана пре догађаја за одрасле, у фебруару, на Витоши је одржана дечја Иглуманија. И морамо признати да деца ни по чему не заостају за одраслима. Понекад их чак и претекну, посебно кад је реч о машти и креативности!

Превод: Ајтјан Делихјусеинова

Фотографије: Миглена Иванова и лична архива