Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2025 Сва права задржана

Бајке од глине Стојана Рајнова

Фотографија: БГНЕС

„Не умире све“ је наслов дела Стојана Рајнова изабраног за амблем збирне изложбе посвећене уметничком наслеђу једног од најпродуктивнијих мајстора сликане керамике. Експозиција, приређена у галерији „Васка Емануилова“ у Софији обухвата илустрације из раних стваралачких година као и керамичка дела из његовог зрелијег периода. Посебно место заузимају 23 уметничка дела из музејске збирке Националне ликовне академије као и предметни задаци његових студената од 1932. до 1961. г. По речима куратора Градске галерије ликовних уметности Софије Неде Живкове, изложба је значајнија тиме што представља Рајнова као ликовног уметника и истовремено као омиљеног предавача на Ликовној академији.

Пре но што се определи за керамику Рајнов се бави илустрацијама, цртањем, сликањем и све се то огледа у делу „Не умире све“. Оно представља стилизовани женски профил приказан у источњачком маниру. Коришћена је мозаик техника посложених разнобојних комадића керамике што је велика реткост у домаћој уметности. „Чак је и потпис Стојан Рајнов ставио усправно чиме подсећа на стил модерне. У томе се осећа утицај школовања у најзначајнијим атељеима када је у питању керамика, у неким главним градовима европских земаља“ – каже Неда Живкова.

„У периодичкој штампи 20. година прошлог века помиње се да се керамиком баве углавном жене када припремају свој мираз, а у њему присуствују и предмети од иловаче. Због тога се на керамичарство гледало као на хоби или врсту занатства. Стојан Райнов је ставио почетке керамике као уметности у Бугарској. По повратку са специјализација у иностранству он је постао предавач на Ликовној академији, а 1932. г. увео је многе нове технике, емаље , пигменте и разне друге ствари дотле непознате у Бугарској. Рајнов је иновативан не само што се тиче сижеа, него и техника. Типична у том погледу је једна његова ваза у стилу сецесије. На њој су приказани кестеново лишће, птице, а начин обликовања је не само веома модеран за оно доба, него је актуелан и сада“.

Када се Стојан Рајнов вратио са школовања у Европи, почео је детаљно да проучава бугарску керамику и успео да усклади искуства стечена у иностранству са бугарским националним стилом, а резултати су задивљујући. Стручњаци откривају и у наизглед најобичнијим сервисима за ручавање од керамике успешне експерименте глазурама и емаљем, као и печењем на различитим температурама. Тако је Рајнов постигао интересантне ефекте, суптилно преливање нијанси које можда и изгледа случајно је у ствари тражени ефекат. Неда Живкова додаје:


„Стојан Рајнов нашао се у сенци свог прослављеног брата Николаја Рајнова, који је истакнути бугарски писац и сликар. Он је био члан веома интересантног ауторског круга у којем се дружио са мајсторима речи или кичице какви су Гео Милев, Димчо Дебељанов, Николај Лилијев, Сирак Скитник и т.д. Два запажена дела Стојана Рајнова, представљена на изложби су вазе осликане одломцима књижевног дела, наиме из зборника „Богумилске легенде“ Николаја Рајнова, веома актуелног писца у 30. Годинама 20. столећа. После успостављања комунистичког режима уметнички стилови се мењају. Нестају сецесијски мотиви, мењају се ликови и сижеји. У тим годинама Стојан Рајнов се фокусирао пре свега на свој рад предавача, али није престао да експериментише и да буде иновативан у области уметничке керамике“.


Превод: Ана Андрејева

Фотографије: галерија "Васка Емануилова"


Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Градска уметничка галерија у Ћустендилу

Уручују награду за сликарство по имену Владимира Димитрова – Мајстора

Поводом обележавања 143. годишњице рођења Владимира Димитрова – Мајстора Градска уметничка галерија у Ћустендилу уручује Националну награду за сликарство за 2024. годину по имену овог нашег славног сликара. Владимир Димитров-Мајстора –..

објављено 1.2.25. 10.10

Објављена имена овогодишњих гостију у Кући за књижевност и превод

У Бугарској се већ годинама у сарадњи са Општином града Софије спроводи пројекат „Кућа за књижевност и превод“, чији је иницијатор Фондација „Следећа страница“. Ове године у резиденцијалном програму Куће за књижевност и превод учествоваће 5 аутора,..

објављено 29.1.25. 09.15
Кадар из филма „Човек који није могао да ћути“

Филм с бугарским продуцентским учешћем номинован за Оскара

Филм „Човек који није могао да ћути“ је копродукција са бугарским учешћем која је номинована за награду Оскар. Копродукција је настала у сарадњи са Катјом Тричковом из компаније „Contrast Films“ и има шансе да освоји Оскара у категорији најбољи играни..

објављено 24.1.25. 09.08