Према подацима Републичког завода за статистику Србије из 2011. године, као Бугари се изјаснило нешто изнад 18.000 људи. Бугари највећи удео у становништву имају на истоку земље, првенствено у општинама Босилеград и Димитровград. Последњих година, углавном због миграције из економских разлога, број Бугара у земљи смањује се из дана у дан, каже Мила Васов, директор Новинско-издавачке установе „Ново Братство“ и главни уредник истоименог листа који излази на бугарском језику у Нишу.
„Лист постоји од 1949. године, с тим што је две године пре тога излазио као додатак у дневном листу „Пиротска слобода“ и око годину дана као самосталан лист на бугарском језику „Слобода.“ Дакле, званично постојимо од 1949. године до данас. Имамо један прекид у периоду од 2012. до 2016. године. Испрва је лист био недељник, а сада, због недостатка средстава, лист излази једном у две недеље. Један део је посвећен животу у општинама Димитровград и Босилеград, а други – култури. Представљамо и стваралаштво Бугара у Србији. Од 1960. до 2012. године је у издању Новинско-издавачке установе „Братство“ излазио и часопис за децу „Другарче,“ а од 1965. до 2012. године – часопис за књижевност, уметност, науку и друштвена питања „Мост.“ Током година смо имали богату издавачку делатност коју је финансирала бивша Југославија а објављено је преко 150 књига на бугарском језику. Данас нам је преостао једино овај лист.“
Главна улога медија на бугарском језику у Србији, према мишљењу Миле Васова, требало би да буде уједињујућа за Бугаре у земљи.
„Главна карактеристика бугарске мањине у Србији је да је она разједињена. Не понашамо се као један организам. Сви медији нас позивају на удруживање снага и заједнички рад, али смо ми практично разједињени. Зашто је то тако? Разлога има пуно…“
Делови Србије у којима преовлађује бугарско становништво познатији су код нас под називом „Западне покрајине“ – термин који је уведен по завршетку Првог светског рата, којим се означавају територије које су остале ван предела бугарске државе, а припојене су Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца у складу са Нејским договором потписаним 27. новембра 1919. године. Већи део тих територија ушао је у састав данашње Србије, а други је постао део Северне Македоније.
„У ствари, у Србији тренутно живи око 18.000 Бугара. Настава у неким од основних школа на истоку земље одвија се на бугарском језику, док су на другим местима наставни језици српски и бугарски. У социјалистичко доба је настава била искључиво на бугарском језику, касније су деца стекла право да одаберу језик наставе. Али већина њих по завршетку средње школе уписује факултет у Софији.“
Превод: Ајтјан Делихјусеинова
Фотографиje: novo.bratstvo.rsНа Тргу „Тројката“ у приморском граду Бургасу вечерас у 18.30 часова свечано ће бити отворено клизалиште на отвореном, површине 400 квадратних метара. Организатори су обезбедили инструкторе који ће заинтересованима помагати да савладају основе клизања..
Према јесењем истраживању „Евробарометра“, спроведеном између 11. октобра и 1. новембра, подршка грађана Бугарске за улазак у еврозону порасла је за 9 процентних поена и сада износи 46%. Ипак, земља остаје подељена по овом питању, јер је исто толико..
Традиционално божићно путовање Родопском пругом уског колосека ове године ће се одржати 22. децембра, потврдио је за БНР-Благоевград Кристијан Ваклинов, оснивач и председник удружења „Родопска пруга уског колосека“. Током четворочасовног путовања,..
Село Змејово, у старозагорском крају, данас, 21. децембра, обележава свој традиционални празник посвећен пелину. По старом бугарском обичају,..
Израда плетених производа је традиционални занат који заслужује оживљавање, сматра Александрина Пандурска, позната по својим бројним пројектима..