Програм за иностранство БНР – данашњи Радио Бугарска, је настао 16. фебруара 1936. године - само 13 месеци пошто је радиодифузија код нас прешла у државну својину. Истог дана је Бугарски национални радио, који се тада звао „Радио Софија“, покренуо емитовање. Била је недеља – први пут је на кратким таласима емитован јутарњи програм који се чуо у Европи, Северној Африци и Северној Америци.
Документи сведоче да је пре 84 године Програм за иностранство Бугарског националног радија eмитован прво на есперанту, а после – 1. маја 1937. године – почело је редовно емитовање програма на француском, немачком, енглеском и италијанском језику /пет пута недељно/. Године 1938. је успостављен нов облик насловљен “Специјални програми за одређене европске земље”. Специфично за ове програме је било то што су они унапред промовисани у земљама којима су били намењени. Промовисање је било поверено нашим легацијама и привредним коморама у иностранству, а у томе су помагале и локалне радио-станице и штампа.

Друга занимљива чињеница из историје Радио Бугарске је та да је после смене режима 9.09.1944. године емитовање програма на бугарском језику обустављено. Обновљено је тек крајем 50. година 20. века. У то време је садржај био намењен претежно бугарским емигрантима у Северној и Јужној Америци.

У периоду 1945-1950. године на националном програму Радио Софије су биле вести у трајану од 10 минута на румунском, српскохрватском, грчком и турском језику, а после је почело и емитовање програма на турском, српскохрватском, грчком, албанском, шпанском, португалском, арапском, руском језику…*
Године 1992. Програм за иностранство БНР је добио своје данашње име: Радио Бугарска, а од маја 2004. г. његова екипа одржава и ажурира интернет странице на 11 језика, на сајту БНР.

Редакција на српском језику некада:
слева на десно /седе/ Александра Ливен, Ксенија Иванова, Стефан Стојанов, Катерина Манолова, Игнат Виденов и Албена Џерманова; /стоје/ Марија Станчева, Победа Косева, Јордан Петров, Марина Бекријева, Марија Василева и Ана Андрејева

Поред позитивних промена екипа Радио Бугарске се у новом миленијуму суочила са низом проблема: 2012. је обустављено емитовање на кратким и средњим таласима; 2016. је угашена редакција на арапском језику; 2017. је обустављено 24-часовно емитовање дигиталног програма преко интернета (streaming) на бугарском, енглеском, шпанском, немачком, француском, руском, српском, грчком, турском и албанском језику; предложено је преструктурисање Радио Бугарске односно „редуковање“ броја редакција – план је био да остану само редакције на турском, руском и енглеском језику.

Ова последња идеја је, међутим, изазвала снажан отпор новинара, који је наишао на подршку међународних организација новинара, државних институција код нас, дипломатских мисија, европских посланика, бугарских медија у иностранству…
Нудимо вам кратак избор из тонског архива БНР – присетимо се гласова колега и неких наших најавних шпица.
Данас Радио Бугарска наставља да прати своју мисију – да свакодневно пружа објективне и поуздане информације из Бугарске и о Бугарској и да тиме доприноси формирању имиџа наше земље у свету, да преко информација помаже бугарској дијаспори и нашим сународницима чији матерњи језик није бугарски.
Пред екипом Радио Бугарске сада је амбициозан задатак да продуби везе са нашим сународницима расутим по свету и онима који Бугарску носе у својим срцима и да их привуче за сараднике. Програмске намере Радио Бугарске садрже многе нове облике пружања информација и надамо се да ћемо их вам ускоро представити.

Радио Бугарској желимо срећну 84. годишњицу!
А вама се, поштовани слушаоци, драги пријатељи, и овом приликом захваљујемо на интересовању за наш рад и на подршци!
* У тексту су коришћени подаци о историјским чињеницама које је истраживао и описао Божидар Методијев, новинар и кустос музеја.
Превела: Албена Џерманова
Фотографиje: архива
Већина Бугара, њих 81,2%, не мисли да је демократија у Бугарској стварна, 78,2% сумња да је транзиција завршена, док 57,6% грађана не верује да у земљи постоји функционална тржишна економија. Ово су показали резултати независног испитивања јавног мњења..
Књига „Историја Бугара у Трговишту“ има за циљ да афирмише идентитет припадника бугарске заједнице у румунском граду Трговишту и да представи њен друштвено-економски и културни развој. Ово је изјавила Лучија Костаке, један од аутора књиге, која је..
Отац Јулијан Ангелов, иако не прихвата да себе назива „апостолом“ или „мисионарем“, за многе управо то јесте – Божији гласник, који проповеда Његову Реч. Рођен у Видинској епархији, у северозападној Бугарској, ступа у чин свештеника и започиње своје..
Отац Јулијан Ангелов, иако не прихвата да себе назива „апостолом“ или „мисионарем“, за многе управо то јесте – Божији гласник, који проповеда Његову Реч...
Бугари конзумирају мање хлеба, сира и поврћа, али зато једу више воћа. То су показали најновији подаци Националног завода за статистику о потрошњи..
Књига „Историја Бугара у Трговишту“ има за циљ да афирмише идентитет припадника бугарске заједнице у румунском граду Трговишту и да представи њен..