На Велики четвртак, који је према старој јеврејској традицији, почињао већ гашењем претходног дана, Црква обележава четири важна догађаја. На Тајној или последњој вечери са апостолима је Христос установио Свету тајну причешћа (најсветије Евхаристије). И пошто је поделио хлеб апостолима Исус је рекао: „Узмите, једите, ово је тело моје које се за вас ломи ради опроштења грехова.“ Затим је узео чашу вина, благословио га је и додао: „Пијте из ове чаше сви, ово је крв моја Новога Завета која се пролива за вас и за многе, ради отпуштања греха.“
Након Тајне вечере је Исус опрао ноге својим ученицима учећи их, сопственим примером, да служе једни другима и воле један другог. Затим је Исус отишао у Гетсимански врт где се свестан онога што му предстоји помолио Светом оцу. Исте ноћи га је Јуда, за 30 сребрника, предао слугама првосвештеника и фарисејима. На Велики четвртак служи се Света тајна јелеосвећења – свештање масла, увече се чита 12 Јеванђеља о страдању Христовом, по Јовану, Матеју, Марку и Луки.
Тога дана се пре сванућа фарбају јаја а замеси се тесто за Ускршњи обредни хлеб.
Некада су се јаја фарбала само у црвену боју која је била биљног порекла. Црвено јаје симболизује Христову крв и Васкрсење. Данас се јаја за Ускрс фарбају различитим бојама, али се црвена боја сматра обавезном и, према устаљеној традицији, прва јаја се фарбају у црвену боју. Црвено јаје верници односе у цркву, пре богослужења на Велики четвртак.
Фотографије: Дарина Григорова
Данас Бугарска православна црква слави успомену на Свету великомученицу Варвару, девојку племићког порекла која је почетком IV века страдала због хришћанске вере. У народу је овај празник познат и као Женски Божић. Назив потиче из обичаја који..
Бугарска православна црква 30. новембра слави светог апостола Андреја. Он је брат светог апостола Петра, а назван је Првозванизато што је пре свих апостола постао следбеник и ученик Исуса Христа. Од малена је презирао сујету овога света и жудео за..
Навршило се 105 година од потписивања Нејског мировног уговора, којим је 27. новембра 1919. године, у париском предграђу Неји сир Сен, званично окончано учешће Бугарске у Првом светском рату (1914–1918). Историчари овај документ описују као „још једну..
Од првих покушаја летења помоћу ручно направљених крила још у 19. веку, преко првих светских борбених летова с циљем извршавања задатака извиђања и..