Утихнули због неизвесности којим ћемо путем кренути у животу, сводимо рачуне, обећавамо да ћемо се променити – само да се ова пандемија заврши. Међутим, неки од нас одавно живе са добротом, понекад је свесно траже, а дуги пут зграбе прилику да би учинили ближњега срећним. Такав је и Васил Николов – човек који у задње време обрадује сиромашну децу.

До пре неколико недеља он је фотографисао срећна лица младенаца, а данас, без посла, мирно подешава старе лаптопе у свом малом дневном боравку. Затим их поклања деци која нису имала срећу да поседују свој властити уређај за учење код куће.

„Идеја се родила када је наша ћерка морала да користи рачунар за онлајн наставе – каже фотограф. – Купио сам јој половни – не тако добар, али да се на њему ипак може радити. Била је тако срећна и тада сам схватио да не могу сви родитељи одвојити средства за уређај.“

Васил Николов се блиским људима и познаницима обратио са молбом да му уступе своје старе лаптопе да би их поправио и донирао. „Прихватио сам ову ствар јако лично и ослањао сам се на пријатеље, јер они знају шта бих учинио – па и није свако склон дати свој уређај непознатом човеку“, додаје он. Међутим, много људи је сазнало о његовој идеји и многи су му се јавили преко Фејсбука. Неки човек је купио осам компјутера и послао му их да би стигли до деце, а други су платили интернет месецима унапред.

Први лаптоп је отишао код Божидара из села Сива река, у околини Свиленграда, који је у другом разреду и са својом самохраном мајком преживљава од њене плате од 240 лева. Тужне су приче и остале деце – нека су тешко болесна и скоро сва су из малих и сиромашних насељених места.

„Шаљем компјутере буквално по целој земљи – каже Васил Николов. – Али у овој ванредној ситуацији не могу их лично донирати, зато користим курирске фирме. Затим ми деца шаљу слике са лаптопима, па ја их прослеђујем донаторима, чисто да знају коме су помогли – пошто када видиш осмех, осећаш велико задовољство. Деца ми пишу колико су захвална, срдачно се захваљују, што је мени највећа награда.“

И сам добротворац се суочава са тешким данима – као фриленс фотографи он и његова супруга су од почетка ванредног стања без посла. За сада преживљавају од уштеђеног новца. И можда зато што му свадбе и компанијски догађаји, које годинама фотографише, дају позитивне емоције, за њега нема ништа природније од тога да чини добро. Прошле године, на пример, добротворно је фотографисао матурско вече матураната из једног дома за сирочад.

„Пуно људи ће у овој ситуацији направити закључке не само о послу који обављају, већ и о животу у целини – размишља о садашњим временима Васил Николов. – По мени Covid-19 ће променити све нас и након што прође наш поглед на свет ће бити другачији – можда постанемо свеснији, помиренији, мислићемо више на остале. Тако да корона вирус ће заиста имати и позитиван утицај.“

Фотограф који је до сада донирао преко 30 компјутера, исто тако апелује да се осврнемо око себе или да потражимо на интернету групе које се баве сличним стварима. „Људи ће сигурно радо помоћи“, убеђен је он.