Као последица људске активности је две трећине океана и три четвртине копна претрпело озбиљна оштећења. У периоду од 2010. до 2015. године је 32 млн ха шума нестало. Наредних 10 година једној од четири познате врсте прети изумирање. Научници су категорични да нарушавањем природне равнотеже човек ствара идеалне услове за ширење и преношење вируса с животиња на људе. Према истраживањима, око 75% свих инфективних болести је зоонотичног карактера. Најновији доказ за то је нови коронавирус чије ширење је уско повезано са губитком биолошке разноврсности. Што је један екосистем разноликији и богатији врстама, то теже се шире патогени унутар њега, због природне баријере коју биоразноликост ствара. Стога је овогодишња тема обележавања Светског дана заштите животне средине брига о биодиверзитету. А главни циљ је да се људи покрену и предузму потребне мере у циљу спречавања убрзаног процеса губитка биолошке разноврсности и уништавања природе. У односу на остале европске земље, Бугарска нуди нешто оптимистичнију слику, каже Спас Узунов, стручњак за заштиту природе Фондације „Биодиверзитет:“
„Бугарска по разноликости облика живота, станишта и екосистема заузима једно од првих места међу европским земљама. У последњој деценији, бурни развој економског живота у Бугарској намеће питања: Какву политику спроводимо и на који начин утичемо како бисмо очували ово богатство. Популације неких врста су у опасности, нестају важна станишта. А уништавање станишта директно повлачи са собом смањење биодиверзитета у светским размерама. Изградњом хотела понекад губимо необновљиве ресурсе, али и туристе.“ А добар показатељ за то је одлив домаћих туриста који се све чешће опредељују за одмор у суседним земљама, због добро очуване природе. Разоране дине Ахтопола, скандалозна градња комплекса близу заштићеног локалитета „Блатото Алепу,“ цевовод у Варни, градња на заштићеном подручју Ираклија изазвале су буру незадовољства. Повод за незадовољство грађана су и предложене измене Закона о биодиверзитету, којим се уређује управљање заштићеним подручјима европске мреже Натура 2000. Научна средина и многе еколошке организације су измене оцениле као „лобистичке“ које имају за циљ да прогурају нечије интересе:
„Овим изменама се бизнису, на локалном и националном нивоу, дају потпуна овлашћења за управљање биолошком разноврсношћу,“ каже стручњак и додаје: „Изменама је предвиђено да се из процеса доношења одлука о мерама за очување заштићених врста и станишта изузму научне организације. Истовремено, измене дају ресорном министру потпуно одрешене руке. Резултати тога су видљиви на бугарском Црноморју и другим местима.“
Друга забрињавајућа чињеница је масовни помор пчела:
„Забележен је драматичан пад бројности и врста пчела. Наравно, пестициди и вештачко ђубриво, који се користе у пољопривреди, нису једини кривац за то. Губитак природних станишта, климатске промене, ГМО такође доприносе њиховом нестанку. Сви ти фактори воде драстичном смањењу популације опрашивача, а без њих су екосистеми и људи осуђени на пропаст.“
Упркос томе, уз велике напоре, еколошке организације покрећу успешне пројекте за заштиту животне средине. Два од њих су ове године ушла у финале такмичења за награду Натура 2000, које организује ЕК. Реч је о иницијативи за очување старих шумских екосистема и пројекту за оживљавање Дунавског региона Светског фонда за заштиту дивљих животиња (WWF).
Превела: Ајтјан Делихјусеинова
Фотографиje: Pixabay, Facebook /Спас Узунов
Пловдив се нашао на шестом месту листе градова са највећим саобраћајним гужвама у свету, иза Мексико Ситија, Бангкока и Букурешта, док је Софија на 52. позицији. Истраживање је спровела агенција „Том Том“, чији су представници прешли 700 милиона..
Бугарска учествује на међународном сајму туризма CMT у Штутгарту, који се одржава од 18. до 26. јануара 2025. године. Овај престижни догађај посвећен је камперима, караванингу, моторциклизму, бициклистичком туризму, голфу, SPA туризму, крстарењима и..
Дана 25. јануара 1935. године цар Борис III је потписао указ којим је стављен почетак државне и професионалне радиодифузије у Бугарској. Овај датум сматра се темељним у историји бугарског државног радија који се на почетку звао „Радио Софија“, а..
Према редовном социолошком истраживању које је спровела агенција „Галуп интернешенал болкан“ у јануару 2025. године, у бугарском друштву постоје умерена..