14. јуна пре 167 г. овоземаљски свет је напустио Захарије Зограф – истакнута фигура националног препорода Бугарске. У нашој историји је он остао не само као ликовни уметник, већ и као борац за увођење бугарског језика у богослужење.

Уметник из чувене Самоковске школе је наредним генерацијама оставио велики број изванредних дела. И данас се у црквама и манастирима могу видети његове иконе и фреске – „Судњи дан“ (у Бачковском манастиру), „Точак живота“ (у Преображенском манастиру), „Св. Ћирило и Методије“ (у Тројанском манастиру).

Међутим, према црквеним људима, управо је најпознатији бугарски иконописац у својој уметности разбио каноне. Сматрају га родоначелником секуларног сликарства код нас. Осуђивали су га и због његове одважности да свој лик ослика на манастирским зидовима и тако истакне човека уметника као контрапункт Створитељу.

О Захарију Зографу, који је у поређењу са свим осталим уметницима оног доба био у највећој мери склон иновацијама, о једној од највећих и најутицајнијих ликовних школа у Бугарској – Самоковској, као о и неким од мајстора који су у њој стасали испричала нам је проф. Елена Генова са Института за уметничке студије код Бугарске академије наука у прилогу под насловом: Проф. Елена Генова представља Самоковску иконописну школу.