Сунце, које су људи обожавали од дубоке древности, је извор живота, оно се сваке године поново и поново рађа, поново се рађа и природа. Под чудотворним сунчевим зрацима сазревају усеви, „пече се“ жито, расту новорођене животиње, а људи дочекују и испраћају појаву сунца са захвалношћу и надом да ће се поново радовати његовој благодатној моћи.
Сунце је светлост, а светлост симболизује и добро, знање, духовност. Његов округли облик као симбол божанственог видимо и у начину на који су наши преци градили своја насеља. И хлеб је округлог облика… Хлеб наш насушни је не само неизоставни део трпезе, обичаја и живота Бугара. Свим предметима који се користе у припреми хлеба приписује се његова магична моћ. Међу њима је и сито, које је такође округлог облика и о којем се пева у народним песмама. Сито је заузело битно место у животу Бугара. Сам назив се на бугарском језику доводи у везу са речима сит и ситост, а отуда и са имањем, благостањем.
Сито је део различитих обичаја и обредних пракси, помоћу њега се гата, праве се и скидају магије. О ситу у песмама, обичајима и магичним праксама нашег народа прочитајте и чујте ОВДЕ.
Саставила: Албена Безовска
Превела: Албена Џерманова
Тачно пре годину дана, Бугарска православна црква установила је нови празник у нашем црквеном календару – Прослављање светих моштију светог патријарха Јефти м ија Трновског . Према црквеним изворима, последњи бугарски патријарх пре османлијског..
Рођен је око 876. године у малом селу Скрино, у Осоговској планини, а живео је у доба владавине кнеза Бориса І и његових синова Владимира и цара Симеона Великог и његовог сина цара Петра. То је Златни век Бугарске, када је хришћанство постало званична..
У бугарском народном календару 15, 16. и 17. јул сматрају се најврелијим данима лета који се зову Горешњаци. Корени Горешњака сежу у паганско доба и везују се за култ ватре. Више о томе, као и о богатој празничној обредности везаној за ова три дана..