Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Пољопривредно земљиште јефтиније на истоку, скупље – на северозападу земље

Фотографија: архива

У време кризе људи често инвестирају у некретнине, укључујући пољопривредно земљиште. И пошто је куповина обрадивог земљишта једно од најсигурнијих улагања, за њим посежу не само пољопривредници већ и људи који развијају делатност у потпуно различитим областима. А нулте каматне стопе на депозите представљају додатан стимуланс за то. То је рекао Стајко Стајков, председник Бугарске асоцијације власника пољопривредног земљишта, у интервјуу објављеном на сајту организације.


2020. године је цена пољопривредног земљишта забележила раст у северозападној Бугарској, док је у источном делу земље и Добруџи ушла у застој, а на неким местима је регистрован и пад, каже Стајков.

Велико интересовање за пољопривредно земљиште у Добруџи, коју зову „житница Бугарске,“ спласнуло је доласком Covid-19 и првог локдауна. Купопродаја скоро да је стала. Цена земљишта, која је у том делу земље традиционално висока, први пут је, након много година, у 2020. забележила пад и са 1.023 евра по 0,1 ха пре кризе пала на 818-920 евра. Због непознанице око даљег развоја пандемије, продаја је утихнула, а купци чекају ниже цене. Суша и слаб род у 2020. години додатно су погоршали ситуацију.


Стајков је истакао да је цена пољопривредног земљишта и даље најнижа на југу земље где су и најнеповољнији услови за узгој једногодишњих култура. Реч је о подручјима Хаскова, Крџалија, планина Странџа и Сакар. Другачија је ситуација у средишњем делу северне Бугарске и северозападној Бугарској где је прошле године принос био богат. „Цена пољопривредног земљишта порасла је у Монтани, Враци, Видину, Плевену, у местима дуж обале Дунава и скоро да је достигла ону у Добруџи. У појединим местима цена земљишта износи 920 евра по 0,1 ха у односу на просечну цену у 2019. г. у овом делу земље – око 562-716 евра по 0,1 ха, подвукао је Стајков. По његовим речима, власници пољопривредног земљишта у наредним годинама очекују поскупљење од по 5%. 2007. године, када се земља придружила ЕУ, цена 0,1 ха пољопривредног земљишта кретала се између 26 и 102 евра, али је доласком европских субвенција она вишеструко скочила, каже Стајков. 


Са данашњим даном, у пољопривредно земљиште улажу махом Бугари. Као што је рекао Стајко Стајков, „пољопривредом се тешко управља на даљину.“ Други разлог који тера странце да одустану од таквих и сличних инвестиција јесте недостатак комасације и могућности за наводњавање. Према Стајкову, странци траже парцеле од око 15 ха, а просечна величина парцеле код нас је мања.


Очекује се оснивање Пољопривредне коморе која ће помоћи у решавању отворених питања у домаћој пољопривреди. Могућност развоја бранше Стајков види и у окретању науци. „Свако ко обрађује земљу треба да потражи мишљење агронома да би сазнао који је најправилнији и најбољи начин за обраду земљишта,“ категоричан је Стајков и додаје да је крајње време да се и у тој области отвори пут новим технологијама.

Припремила: Миглена Иванова

Превела: Ајтјан Делихјусеинова

Фотографиjе: архива и baszz.net



Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Инфлација повећала количину новчаница од 100 и 50 лева у оптицају

Током првих девет месеци 2024. године, Бугарска народна банка ставила је у промет додатних 11 милиона новчаница од 100 лева. Док је на почетку године у оптицају било преко 131 милион новчаница у апоену од 100 лева, крајем септембра тај број порастао је..

објављено 30.10.24. 09.00

Тржиште некретнина у Бугарској замрзнуто

Тржиште некретнина у Бугарској остаје „замрзнуто“ на прошлогодишњем нивоу. Према подацима Националног удружења за некретнине, које цитира БТА, изузетак чине велики градови где се бележи раст броја купопродајних трансакција. Очекује се да ће до краја..

објављено 28.10.24. 09.26

Демографска криза у Бугарској кочи раст БДП-а

Демографска криза у Бугарској има значајан негативан утицај на раст брутног домаћег производа (БДП) од 2009. године. Просечан негативан ефекат износи око 0,9 процентних поена годишње, што представља око 45% просечног годишњег темпа раста БДП-а у..

објављено 25.10.24. 13.25