Асоцијација индустријског капитала Бугарске представила је Националну мапу неформалне запослености коју је израдила. Управо непријављен рад је најраспрострањенија „сива“ пракса која је забележена на тржишту рада у Бугарској. Пројекат је део напора пословних кругова за побољшање приступа запошљавању и спречавање праксе рада на црно.
Током последњих година примећује се тренд смањења сиве економије у Бугарској, показују подаци које је објавила Асоцијација индустријског капитала. Од 2010. године организација прати кретање сиве економије помоћу индекса „Бела економија.“ Према прикупљеним подацима, ако је у 2010. години сива економија чинила 36,65% привреде Бугарске, данас она представља 21,48%. Упркос позитивном тренду, она је и даље знатно изнад европског просека. Држава треба да настави напоре у том правцу јер сива економија оптерећује коректне компаније тако што их лишава конкурентних предности и наноси штету запосленима. То је рекао председник Управног одбора Асоцијације Васил Велев на округлом столу на тему „Презентација и разматрање Националне мапе неформалне запослености“ који је одржан у организацији Асоцијације индустријског капитала. На форуму су учествовали представници државне управе, струковних и грађанских организација, послодавци и запослени.
Експерти који истражују и проучавају узроке појаве и развоја сиве економије били су категорични да је пандемија коронавируса доказала потребу за пријавом радника и прихода. Они који нису пријавили своје приходе, немају право на државну помоћ. Око тога су се сложили и заменици министара рада и социјалне политике и финансија Лазар Лазаров и Маринела Петрова који су такође присуствовали округлом столу. Према анализама Асоцијације, најугроженији су сектори трговине и поправке аутомобила и мотоцикала, грађевинарства, пољопривреде, шумарства и рибарства, транспорта, складиштења и поштанског промета, хотелијерства и ресторатерства, екстрактивне индустрије.
Стручњаци су као основни облик супротстављања неформалној запослености предложили да се изврши преглед и осавремењивање радног законодавства у циљу стварања правних предуслова за спречавање рада на црно и смањење интересовања за такве и сличне праксе. Други предлог је да радник или запослени буде обавезан да сам уплаћује доприносе за обавезно здравствено осигурање. Тренутно 60% трошкова доприноса покрива послодавац, а радник сноси преосталих 40%. Тиме се очекује да ће се економско интересовање послодавца за непријављен рад у знатној мери смањити, а економско интересовање радника за рад у радном односу ће се повећати, уз то ће имати редовно уплаћене доприносе на пуни износ плате.
Саставила: Миглена Иванова
Превела: Ајтјан Делихјусеинова
Фотографиjе: БГНЕС, Асоцијација индустријског капиталаПривремени министар енергетике Владимир Малинов је саопштио на брифингу да ни он, ни Министарство енергетике немају информације о продаји рафинерије „Лукоил Нефтохим Бургас“. Јуче је Фајненшел тајмс“, позивајући се на своје изворе, пренео да руски..
Руски енергетски гигант „Лукоил“ планира продају своје највеће рафинерије на Балкану, која се налази у Бургасу, преноси Financial Times (FT). Очекује се да ће ова трансакција бити званично обелодањена до краја 2024. године. Како се наводи, компанија..
Металургија, тешка индустрија и рударство кључни су за одржив економски развој Европе, поручио је председник Бугарске Румен Радев на свечаности поводом Дана металурга у Софији, организованој под његовим покровитељством. Према његовим речима, управо ту..
На убрзање инфлације на 1,1% у октобру у односу на претходни месец указују подаци које је објавио Национални завод за статистику. На годишњој бази..