У цивилизованом свету постоји забрињавајућа негативна демографска тенденција и то није новина. „У земљама у којима су културни ниво и благостање становништва на нижем нивоу, сведоци смо бурног демографског развоја. За разлику од земаља у којима је благостање становништва на високом нивоу, а режими су демократски. У њима је ниво људске репродукције изузетно низак“.  Тако је укратко представио глобалне промене настале још пре пандемије коронавируса психолог Универзитета у Пловдиву проф. Веселин Василев.

Зато нас не сме изненадити ни њихов бугарски контекст. Прогнозе о расту новорођенчади код нас после локдауна, који је уведен почетком прошле године, се нису обистиниле, а природни прираштај је и даље негативан. Упркос релативно бољим демографским показатељима бугарске престонице у поређењу са осталим градовима у земљи, неке бројке су веома забрињавајуће и ускоро ће имати свој директан утицај на социјални систем.

„Један од демографских показатеља је стопа демографске зависности  која показује однос старијег становништва према становништву радног узраста – каже у интервјуу БНР социолог Невена Германова – Подаци о Софији показују да на 100 становника радног узраста дође 48 старијих становника. Други забрињавајући индикатор јесте индекс замене. Подаци о том индексу сведоче да ако тржиште рада напусти 100 људи, на њихово место долазе 72 особе.“

Актуелна прогноза гласи да се до 2050. године становништво бугарске престонице скоро и неће променити, при чему се чак очекује благи пад.

Имајући у виду све те податке, као и чињеницу да се миграција из унутрашњости земље према Софији смањује, не можемо а да не упитамо каква је потреба за изградњом нових стамбених зграда у оквиру актуелног урбанистичког плана града.

„У њему је предвиђен озбиљан ресурс стамбених зона – наводи урбаниста Емил Христов. – Проблем је у томе што се не узима у обзир колико људи могу да прихвате те зоне, наравно уколико се у целости реализују. Формирају се зоне у којима се активно непотребно граде стамбене зграде, сасвим легално.“.

Према Христову, акценат би требало ставити пре свега на санирање зграда у главном граду Бугарске.

„Старе зграде су амортизоване тако да је конструктивно и енергетско санирање зграда од важног значаја. Спровели смо истраживање које је показало да монтажне зграде нису у најкритичнијем стању у погледу конструкције и сеизмичког ризика. Проблематичне стамбене зграде су старије зграде у центру Софије. Грађене су оне према старим захтевима и зато је код њих ризик већи.“

Урбаниста је Софијској општини препоручио да посвети већу пажњу и својој стамбеној стратегији. Са данашњим даном, према њему, таква стратегија недостаје мада се о њој већ годинама прича.

„Треба измислити модел субвенционисања људи којима су потребни социјални станови. У ту групу спадају младе породице, старије особе или особе у неједнаком положају. Треба олакшати поступак унајмљивања општинског стана, а такође треба повећати број тих станова. Тренутно је Софија град у ЕУ са најмање општинских или социјалних станова.“

Саставио и уредио: Јоан Колев

Извор: интервјуи програма „Радио Софија“ – БНР и регионалне радио-станице БНР у Пловдиву

Превела: Албена Џерманова