Регионална комора занатлија поводом Националног празника Бугарске – 3. марта, у Банкји организује празничну алеју традиционалних уметничких заната. Циљ је да радови занатлија додатно улепшају празнични дан мештанима и гостима градића, као и да подсете на то да су занати, који су и даље живи, прави чувари бугарског духа и националног идентитета.
Алеја заната ће у Банкји окупити мајсторе за уметничко плетење, резбаре који израђују различите сувенире и предмете свакодневне употребе, вајаре и клесаре, сликаре, мајсторе за гравирање на стаклу и кожи, кројаче традиционалних кошуља, људе који се баве уметничким ливењем, израдом керамике и сл. Програмом су предвиђене и радионице и сви заинтересовани ће моћи да виде како мајстори израђују неке предмете. „У Алеји заната ће људи имати прилику да виде радове високе естетске вредности а упознаће се са најквалитетнијим производима домаћих занатлија,“ рекао је у интервјуу Радио Бугарској председник Регионалне коморе занатлија Крстју Капанов:
„Код нас готово и да нема где да се виде квалитетни радови занатлија ако се не организују такви и слични сајмови. Доласком јефтиних производа на бугарско тржиште, ствари су попримиле сасвим другачији смисао. А бугарске занатлије имају шта да покажу. Настављачима старих школа и заната не треба само новац него и место где би представљали своје производе. Од посебне је важности да се пружи подршка малом и средњем бизнису. Али, нажалост, не наилазимо на разумевање код људи у врху државе у вези са потребом да се повећа правна заштита интереса занатлија. Иначе, занатлија у земљи је више хиљада, али они одбијају да се учлане у струковне организације јер нису законом на то обавезани.“
Крстју Капанов је подсетио да је његова организација, у којој је 869 активних занатлијских предузећа, одавно израдила предлог за измене закона. Међу њиховим захтевима су гарантовање квалитета занатских услуга и боља регулатива и заштита запослених у том сектору. Занатлије се надају да ће им нови парламент изаћи у сусрет.
Током прошлих година су многе бугарске занатлије напустиле земљу у потрази за бољим животом, а због противепидемијских мера је већина на рубу опстанка.
Превод: Ајтјан Делихјусеинова
Фотографиjе: facebook/rayonbankya, БГНЕС
Тридесет првог октобра обележавамо Међународни дан Црног мора, чији је циљ да се скрене пажња јавности на бројне проблеме попут загађења, неодрживог развоја и прекомерног риболова. На овај дан је 1996. године шест црноморских земаља – Русија,..
Ванредни парламентарни избори одржани 27. октобра донели су још шароликији састав бугарског парламента него што су прогнозе наговештавале. Иако се предвиђало да ће у Народном собрању своје место наћи чак девет странака, коначни резултати, које је..
Бесарапски Бугари су "недељиви део бугарске духовне и културне заједнице, тако ће и остати, јер је веза између нас и њих нераскидива" – пише у једином броју листа "Бугарска Бесарабија", који је изашао у Софији 28. новембра 1938. године и одредио да..
Одлука председника САД Џоа Бајдена да Украјини дозволи коришћење америчког оружја за нападе дубоко унутар руске територије изазвала је бурне реакције..