Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Омаж традицији и поглед у будућност

У Банкји празнична алеја заната поводом 3. марта

Фотографија: facebook/rayonbankya

Регионална комора занатлија поводом Националног празника Бугарске – 3. марта, у Банкји организује празничну алеју традиционалних уметничких заната. Циљ је да радови занатлија додатно улепшају празнични дан мештанима и гостима градића, као и да подсете на то да су занати, који су и даље живи, прави чувари бугарског духа и националног идентитета.

Алеја заната ће у Банкји окупити мајсторе за уметничко плетење, резбаре који израђују различите сувенире и предмете свакодневне употребе, вајаре и клесаре, сликаре, мајсторе за гравирање на стаклу и кожи, кројаче традиционалних кошуља, људе који се баве уметничким ливењем, израдом керамике и сл. Програмом су предвиђене и радионице и сви заинтересовани ће моћи да виде како мајстори израђују неке предмете. „У Алеји заната ће људи имати прилику да виде радове високе естетске вредности а упознаће се са најквалитетнијим производима домаћих занатлија,“ рекао је у интервјуу Радио Бугарској председник Регионалне коморе занатлија Крстју Капанов:


„Код нас готово и да нема где да се виде квалитетни радови занатлија ако се не организују такви и слични сајмови. Доласком јефтиних производа на бугарско тржиште, ствари су попримиле сасвим другачији смисао. А бугарске занатлије имају шта да покажу. Настављачима старих школа и заната не треба само новац него и место где би представљали своје производе. Од посебне је важности да се пружи подршка малом и средњем бизнису. Али, нажалост, не наилазимо на разумевање код људи у врху државе у вези са потребом да се повећа правна заштита интереса занатлија. Иначе, занатлија у земљи је више хиљада, али они одбијају да се учлане у струковне организације јер нису законом на то обавезани.“


Крстју Капанов је подсетио да је његова организација, у којој је 869 активних занатлијских предузећа, одавно израдила предлог за измене закона. Међу њиховим захтевима су гарантовање квалитета занатских услуга и боља регулатива и заштита запослених у том сектору. Занатлије се надају да ће им нови парламент изаћи у сусрет.

Током прошлих година су многе бугарске занатлије напустиле земљу у потрази за бољим животом, а због противепидемијских мера је већина на рубу опстанка.

Превод: Ајтјан Делихјусеинова

Фотографиjе: facebook/rayonbankya, БГНЕС



Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Бугарско друштво подељено: Да ли су климатске промене национални приоритет?

Истраживање Европске инвестиционе банке (ЕИБ) показује како половина Бугара сматра да прилагођавање на климатске промене треба да буде један од најважнијих националних приоритета. Чак 96% испитаника изјављује да је неопходно предузети кораке у циљу..

објављено 12.11.24. 08.42
Др Петар Берон

Др Петар Берон о првим корацима бугарске транзиције и демократији данас

Десетог новембра 1989. године, на пленуму Централног комитета Бугарске комунистичке партије (БКП), Тодор Живков је разрешен дужности генералног секретара – највише дужности у партији и држави. Оно што се догодило на пленуму, касније ће бити дефинисано..

објављено 10.11.24. 08.35

Најстарија ергела у Бугарској узгаја расе коња којима прети нестанак

Ергелу „Кабијук“ у селу Коњовец, која важи за најстарију у Бугарској, основао је 1864. године русенски валија Мидхат-паша у циљу узгоја коња за потребе турске војске. Ергела је функционисала до ослобођења Бугарске 1878. године. Свој рад је обновила 1894...

објављено 9.11.24. 12.15