Песник, писац, сликар, музичар – свестрана личност, која мрзи једнотипност и љубоморно чува своју спонтаност као свој најјачи адут свугде и у свему. Сваки свој таленат Росен Карамфилов користи за преношење одређених порука, као и за исцељење људске душе. Разговори са њим су привилегија, изван очитих околности или окружења, у којима он неприметно држи своја предавања.
Признаје да је највећа негативна страна пандемије то што је успела да многе људе окрене једне против других. Иначе, успева да припитоми усамљеност и да из ње извуче користи:
„На изолацију већ гледам као на плус – каже Карамфилов. – Код куће у слободном времену вежбам песме, сликам или пишем. Трудим се да увек нешто радим, јер у противном бих полудео. Одсуство активности у ситуацији попут данашње је за мене погубно. Пандемија је донела и нешто позитивно – људи су почели да више размишљају о свом понашању. Ја мислим да идемо ка тренутку у којем ћемо из свега изаћи много бољи. Вероватно је то смисао целог овог искушења“.
Росену Карамфилову највише недостаје директни контакт са публиком. Упркос томе и у условима пандемије, која траје већ више од годину дана, глас младог уметника је и даље снажан и препознатљив. И још нешто – сваки минут његовог живота везан је и за рад на остварењу мисије – да чува и промовише наслеђе и дубоки траг који је у нашој култури оставио његов отац – истакнути бугарски сликар Кољо Карамфилов.
У данима принудне изолације Росен је прерадио и поново издао свој деби роман „Колена“, који је посветио изненадном растанку са својим оцем почетком 2014. године:
„Једна од вредности ове књиге је то да је она отворена, пулсирајућа рана, коју читалац може видети и осетити и заједно са лирским јунаком доживети њено зарастање“ – објашњава Росен. Када се човек временски мало удаљи од ове огромне туге, може да јасније погледа и види где је погрешио. Вратити се у стару кожу за мене је био велики изазов. Данас сам ја много срећнији и мирнији човек.“
Могућност да личност и таленат свог оца опише странцу, који не познаје његово стваралаштво, је такође била изазов за Росена:
„Ја сам и раније говорио да је за мене уметност Коља Карамфилова врисак у тихој соби: Бог постоји! Другачији је осећај за композицију, фигуративност, симболе. Главна ствар у уметности мог оца су симболи, мада је он говорио да су то знаци. Око, људска нога, крст, кућа – то су основне ствари: чуло, вера, дом. За његову уметност рекао бих још да је брбљива… Он је максимално лаконичан…“
Превод: Албена Џерманова
Фотографиjе: Facebook /Росен Карамфилов
Међународни фестивал етнографског филма „ОКО“ одржаће се у Софији од 8. до 15. новембра. Форум се одржава уз подршку Националног филмског центра, Општине Софија, Амбасаде Украјине у Софији и Держкина Украјине. На овогодишњем издању фестивала биће..
Бугарска продуцентска компанија планира изградњу новог филмског центра вредног 15 милиона евра у индустријској зони Божуриште, надомак Софије, на површини већој од 30.000 квадратних метара. Према подацима Министарства економије и индустрије, уговор о..
Дани хрватске археолошке баштине почињу данас у Националном археолошком институту при БАН у Софији, а трајаће до петка, 8. новембра. Организатори догађаја су Амбасада Хрватске у Бугарској, Археолошки музеј у Загребу и Национални археолошки..
Прича као филмска – често кажемо када чујемо невероватну животну судбину или заплет који би лако могао да буде део филмског сценарија. Ипак, управо филм,..