Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2025 Сва права задржана

Свестрани таленат Росена Карамфилова – о стваралаштву и пандемији

Фотографиjа: Facebook /Росен Карамфилов

Песник, писац, сликар, музичар – свестрана личност, која мрзи једнотипност и љубоморно чува своју спонтаност као свој најјачи адут свугде и у свему. Сваки свој таленат Росен Карамфилов користи за преношење одређених порука, као и за исцељење људске душе. Разговори са њим су привилегија, изван очитих околности или окружења, у којима он неприметно држи своја предавања.

Признаје да је највећа негативна страна пандемије то што је успела да многе људе окрене једне против других. Иначе, успева да припитоми усамљеност и да из ње извуче користи:

„На изолацију већ гледам као на плус – каже Карамфилов. – Код куће у слободном времену вежбам песме, сликам или пишем. Трудим се да увек нешто радим, јер у противном бих полудео. Одсуство активности у ситуацији попут данашње је за мене погубно. Пандемија је донела и нешто позитивно – људи су почели да више размишљају о свом понашању. Ја мислим да идемо ка тренутку у којем ћемо из свега изаћи много бољи. Вероватно је то смисао целог овог искушења“.


Росену Карамфилову највише недостаје директни контакт са публиком. Упркос томе и у условима пандемије, која траје већ више од годину дана,  глас младог уметника је и даље снажан и препознатљив. И још нешто – сваки минут његовог живота везан је и за рад на остварењу мисије – да чува и промовише наслеђе и дубоки траг који је у нашој култури оставио његов отац – истакнути бугарски сликар Кољо Карамфилов.

У данима принудне изолације Росен је прерадио и поново издао свој деби роман „Колена“, који је посветио изненадном растанку са својим оцем почетком 2014. године:


Једна од вредности ове књиге је то да је она отворена, пулсирајућа рана, коју читалац може видети и осетити и заједно са лирским јунаком доживети њено зарастање“ – објашњава Росен. Када се човек временски мало удаљи од ове огромне туге, може да јасније погледа и види где је погрешио. Вратити се у стару кожу за мене је био велики изазов. Данас сам ја много срећнији и мирнији човек.“


Могућност да личност и таленат свог оца опише странцу, који не познаје његово стваралаштво, је такође била изазов за Росена:

„Ја сам и раније говорио да је за мене уметност Коља Карамфилова врисак у тихој соби: Бог постоји! Другачији је осећај за композицију, фигуративност, симболе. Главна ствар у уметности мог оца су симболи, мада је он говорио да су то знаци. Око, људска нога, крст, кућа – то су основне ствари: чуло, вера, дом. За његову уметност рекао бих још да је брбљива… Он је максимално лаконичан…“

Превод: Албена Џерманова

Фотографиjе: Facebook /Росен Карамфилов



Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Градска уметничка галерија у Ћустендилу

Уручују награду за сликарство по имену Владимира Димитрова – Мајстора

Поводом обележавања 143. годишњице рођења Владимира Димитрова – Мајстора Градска уметничка галерија у Ћустендилу уручује Националну награду за сликарство за 2024. годину по имену овог нашег славног сликара. Владимир Димитров-Мајстора –..

објављено 1.2.25. 10.10

Објављена имена овогодишњих гостију у Кући за књижевност и превод

У Бугарској се већ годинама у сарадњи са Општином града Софије спроводи пројекат „Кућа за књижевност и превод“, чији је иницијатор Фондација „Следећа страница“. Ове године у резиденцијалном програму Куће за књижевност и превод учествоваће 5 аутора,..

објављено 29.1.25. 09.15
Кадар из филма „Човек који није могао да ћути“

Филм с бугарским продуцентским учешћем номинован за Оскара

Филм „Човек који није могао да ћути“ је копродукција са бугарским учешћем која је номинована за награду Оскар. Копродукција је настала у сарадњи са Катјом Тричковом из компаније „Contrast Films“ и има шансе да освоји Оскара у категорији најбољи играни..

објављено 24.1.25. 09.08