Цвети су велики покретни хришћански празник који увек пада у недељу, дан после Лазареве суботе. Код нас се тај празник назива још Врбница – због врбових гранчица које су неизоставни део обреда који се на тај дан изводе. Врбово грање симболизује палмове гранчице којима су хришћани поздрављали Спаситеља на уласку у Јерусалим, недељу дана пре његовог распећа.
Верује се да гранчице врбе освештане молитвом у цркви и пошкропљене освећеном водом на празник Цвети обезбеђују здравље и заштиту куће.
Од врбових прутића плету се венци, њима се ките иконе, кућна врата итд.
На Цвети славе и сви који носе имена цвећа и растиња – Цветан, Врбан, Виолета, Лилија, Лиљана, Цвета, Цветанка, Цветелина, Јасен, Јавор и многи други.
Саставила и уредила: Албена Џермнова
Фотографије: БГНЕС и архива
На Божићно јутро, свуда на Замљи проширила се најрадоснија вест да се родио Син Божји, па је овај дан посебан и треба га обележити са нарочитом пажњом и уз бројне празничне обреде. Након тихе и свете ноћи, када се Бугари за Бадње вече окупљају око..
Бадње вече, познато и као Бадњак, Мали Божић или Посни дан, у прошлости је доживљавано као део мрачног, али моћног периода, који носи потенцијал да утиче на целу наредну годину. Управо због тога, ноћ уочи Божића повезивала се с предсказањима, молитвама..
У данашње време, као и некада, од раног јутра на Бадње вече почиње припрема за најважнију вечеру у години. Вечера у ишчекивању Божића је посна, али трпеза мора да буде богата и лепо спремљена, а по традицији, која се увек поштује у већини бугарских..