Цвети су велики покретни хришћански празник који увек пада у недељу, дан после Лазареве суботе. Код нас се тај празник назива још Врбница – због врбових гранчица које су неизоставни део обреда који се на тај дан изводе. Врбово грање симболизује палмове гранчице којима су хришћани поздрављали Спаситеља на уласку у Јерусалим, недељу дана пре његовог распећа.
Верује се да гранчице врбе освештане молитвом у цркви и пошкропљене освећеном водом на празник Цвети обезбеђују здравље и заштиту куће.
Од врбових прутића плету се венци, њима се ките иконе, кућна врата итд.
На Цвети славе и сви који носе имена цвећа и растиња – Цветан, Врбан, Виолета, Лилија, Лиљана, Цвета, Цветанка, Цветелина, Јасен, Јавор и многи други.
Саставила и уредила: Албена Џермнова
Фотографије: БГНЕС и архива
У Бугарској се Игњатијевдан, односно Дан Светог Игњатија, прославља 20. децембра и обележава почетак божићних и новогодишњих свечаности. Према народном веровању, тај дан сматра се и почетком нове године. Нови почетак који стиже са Игњатијевданом наш..
Сваки од њих уноси топлину и изазива емоцију, јер је ручно рађен, јединствен је и непоновљив. А његови сребрнасти одсјаји нас враћају у детињство, када су зиме биле оштре и снежне, беле, а украс за јелку – од стакла танког као папир . У нашим данима..
Још у XVI веку, по описима западних путописаца, алва је била често посластичарско задовољство на нашим просторима . Међутим, бела алва, специфична за обележавање једног од највећих хришћанских празника, Белих поклада, носи посебан симболички значај...