Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Дигитални архив ће чувати наше индустријско наслеђе

Призор из Ћустендила, 1927. г. / Фотографија: Регионални историјски музеј Ћустендил

Фабрике, железничка постројења, мостови и кланице који су неми сведоци бурног развоја индустрије у првим деценијама 20. века данас се руше и пропадају препуштени сами себи. Екипа историчара се, како би сачувала успомену на ове вредне архитектонске објекте, прионула на посао у жељи да направи дигитални архив и мобилну апликацију о индустријском наслеђу на нашим просторима.

Некадашње индустријске грађевине могле би да након реконструкције добију нови живот – њихове лепе фасаде ће причати своје приче, а функционалност ће им помоћи да постану привремени дом за особе модерних занимања, за уметнике или, пак, да испуњавају неку нову друштвену функцију. Индустријско наслеђе има велики потенцијал за адаптацију и социјализацију, убеђен је гл. асистент Ивајло Начев с Института за балканистику БАН, који је главни иницијатор пројекта израде дигиталног архива.

Ивајло Начев
„Индустријско наслеђе, слично другим врстама наслеђа, уско је повезано са историјом и памћењем града, али је за разлику од осталих потпуно запостављено. Навикли смо да велику пажњу поклањамо црквама, манастирима, градској архитектури с краја 19. и почетка 20. века. Све остало није привлачно. Чак и статус споменика културе није довољан да сачува многе индустријске објекте.“

Такав је случај са некадашњом фабриком шећера у Софији која се буквално распада и судбина јој виси о концу.

Шећерна фабрика у Софији, 1917. г. / Фотографија: Фабрике и личности
„По тој шећерани названо је и насеље у којој се она налази, што потврђује чињеницу да такви и слични објекти нису постојали сами за себе, они су мењали људске животе,“ објашњава Ивајло Начев. „Она је допринела развоју демографије – више хиљада људи преселило се у тај крај пошто им је фабрика обезбедила радна места. Због ње је унапређена постојећа инфраструктура – преусмерена је пруга. Из тог разлога, једна од ствари које покушавамо да направимо, јесте да документима укажемо на значај фабрике шећера на шире окружење и функционисање града као једног организма.“

Шећерна фабрика у Софији данас / Фотографија: архива
Према историчару, свака зграда треба да буде идентификована и размотрена сама за себе како би била на правилан начин сачувана а касније и прилагођена, у складу с њеним карактеристикама, потребама модерног света.

„Не знамо пуно тога о индустријском наслеђу и историји појединих фабрика и објеката,“ додаје Ивајло Начев. „Узмимо, рецимо, Национални музеј „Земља и људи“ у Софији који је, према неким изворима, смештен у индустријској згради с краја 19. века, што је слабо вероватно с обзиром на грађевинску технику и начин на који је град изграђен. И заиста, када сам се мало више позабавио тиме, испоставило се да је корпус данашњег музеја изграђен 20-их година минулог века. Дакле, чак и у подацима о објектима који су проглашени споменицима културе постоје рупе или пропусти. А шта рећи о мање познатим индустријским зградама.“

У Фабрици чоколаде и шећерних производа Велизара Пеева, пре 1943. г. / Фотографија: ДА Архиви
Један од начина за веродостојно читање индустријског наслеђа је стварање мобилне апликације – за почетак, само о индустријским зградама у престоници. Помоћу ње ће сви заинтересовани имати прилику да виде старе грађевине у њиховом аутентичном изгледу из периода када су коришћене у својој основној намени.

„Надам се да ће сличне делатности бити коришћене и у едукативне сврхе како бисмо скренули пажњу на неке светле примере,“ рекао је историчар.

Пивара браће Прошек у Софији, 1912. г. / Фотографија: ДА Архиви
Индустријски објекти често су повезани са иновативним за своје време предузетницима који би могли да послуже као инспирација савременим предузетницима.

Припремила: Дијана Цанкова

Извор: Програм „Христо Ботев“ БНР – интервју Тање Димове

Превела: Ајтјан Делихјусеинова





Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Славимо Аранђеловдан

Осми дан новембра је у календару Бугарске православне цркве означен као Сабор Светог Архангела Михаила и осталих небеских бестелесних сила које су победиле силе мрака. Празник је у народу познат као Аранђеловдан. Свето писмо казује да..

објављено 8.11.24. 10.00

Научници расправљају о историји и перспективама Западних покрајина

Институт за историјске студије при Бугарској академији наука (БАН) организује данас научну конференцију на тему „Западне бугарске покрајине – историја и перспективе“ поводом обележавања 100. годишњице Уставотворног конгреса Организације избеглица из..

објављено 8.11.24. 07.25
Потписивање Нејског мировног споразума, 1919. г.

Годишњица припајања Западних покрајина Србији

На данашњи дан пре 104 године Западне покрајине су присаједињене Србији. Анексија је извршена у складу с Нејским мировним споразумом, којим је окончан Први светски рат. У периоду између 6. и 8. новембра 1920. године, српске јединице окупирале су делове..

објављено 6.11.24. 08.05