Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

О пројекту Devet, балканским коренима и пријатељству

Представљамо вам Јелену Крстић и Николу Станошевића – учеснике српско-бугарског пројекта

Фотографија: facebook.com/devetmusic

Срели су се у Бечу где су наступали са џез формацијом једног свог колеге. Љубомир Господинов је из Бугарске, а Никола Станошевић – из Србије. Окупили су их њихови балкански корени и љубав према етно-џез експериментима, поготово када је реч о неправилним ритмовима чија се богата традиција негује у бугарској народној музици. Тако е покренут Devet – један заиста занимљив и успешан пројекат. Нешто касније им се, на почетку само као гостујући извођач, придружила Јелена Крстић – такође пореклом из Србије. И типично на балкански начин, професионални односи су временом прерасли у присно пријатељство које траје и данас. У мултикултуралној атмосфери аустријске престонице је слична музичка сарадња нешто сасвим уобичајено. Али за Љубомира, Николу и Јелену је несвакидашња прилика да размене искуства и обогате своје идеје. Свих троје су одрасли уз балканску традицију, стекли су класично образовање и велики су заљубљеници у импровизациону музику. 

Пре мање од два месеца су дуо Devet и Јелена учествовали на Џез фесту у Банском, што је било њихово прво појављивање пред бугарском публиком. А након концерта су први пут дали интервју за Радио Бугарску.

Јелена потиче из музичке породице. Рођена је у Ковину, у Јужнобанатском округу у Војводини. Још као дете почела је да похађа часове клавира и класичног певања у свом родном граду. Завршила је Музичку школу „Јосиф Славенски“ у Београду, након чега је постала студент класичног певања на Академији у Грацу. У Бечу је завршила музичку педагогију, класично и џез певање. Певачица је отворила своју школу певања а разрадила је и свој систем предавања у школи. Њени ученици су из САД, Русије и различитих европских земаља. Један од најплоднијих периода у њеној каријери је период сарадње са Хосеом Фелисијаном с којим је ишла на турнеју и имала прилику да дели сцену са многим легендарним џез музичарима. Каже да јој се Бугарска свиђа – менталитет Бугара, архитектура, храна и наравно – бугарски фолклор. Публика у Банском је са одушевљењем прихватила њену интерпретацију песме „Имала мајка едно ми чедо“ – популарну бугарску песму коју је Јелена научила две недеље пред концерт.

Никола Станошевић такође долази из музичке фамилије. Клавир је почео да свира са само шест година у родном Крагујевцу. Завршио је конзерваторијуме у Линцу и Бечу. Отац му је цео живот вукао хармонику, а стриц – контрабас. Из тог разлога су за њега изабрали клавир – „да седи и да свира.“ Каже да су направили добар избор пошто је то била љубав на први поглед. Никола већ 20 година живи у Аустрији – предаје и учествује на различитим пројектима, укључујући и пројекат браће Владигерови који такође живе и раде у Бечу. Прати рад и других бугарских музичара, Теодосиј Спасов му је један од омиљених извођача.

Превод: Ајтјан Делихјусеинова



Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Песмарица ЕУ: 6 бугарских вечних песама на европској листи

Објављена је прва „Песмарица ЕУ“ (EU Songbook), која обухвата по шест песама из сваке од 27 земаља чланица Европске уније. Ова јединствена публикација резултат је гласања у којем је учествовало више од 87.000 грађана из свих држава чланица ЕУ. Из..

објављено 6.11.24. 08.57

Kottarashky у Берлину: Премијера филма „Балканска црна кутија“ и концерт

Kottarashky, једно од најинспиративнијих имена бугарске музичке сцене новог века, иза којег стоји Никола Груев, познат је по непрестаном експериментисању и спајању различитих жанрова. Његова музика на јединствен начин оживљава бугарски фолклор кроз..

објављено 5.11.24. 10.30

Концерт на јапанским таико бубњевима обрадоваће меломане у Софији

Љубитељи јапанске музике имаће прилику да уживају у извођењима групе Wadaiko-Sai из Јапана на концерту на традиционалним таико бубњевима. Концерт ће се одржати у софијској сали „Блгарија“, од 19.00 часова, као део Дана јапанске културе у Бугарској...

објављено 5.11.24. 08.05