Срели су се у Бечу где су наступали са џез формацијом једног свог колеге. Љубомир Господинов је из Бугарске, а Никола Станошевић – из Србије. Окупили су их њихови балкански корени и љубав према етно-џез експериментима, поготово када је реч о неправилним ритмовима чија се богата традиција негује у бугарској народној музици. Тако е покренут Devet – један заиста занимљив и успешан пројекат. Нешто касније им се, на почетку само као гостујући извођач, придружила Јелена Крстић – такође пореклом из Србије. И типично на балкански начин, професионални односи су временом прерасли у присно пријатељство које траје и данас. У мултикултуралној атмосфери аустријске престонице је слична музичка сарадња нешто сасвим уобичајено. Али за Љубомира, Николу и Јелену је несвакидашња прилика да размене искуства и обогате своје идеје. Свих троје су одрасли уз балканску традицију, стекли су класично образовање и велики су заљубљеници у импровизациону музику.
Пре мање од два месеца су дуо Devet и Јелена учествовали на Џез фесту у Банском, што је било њихово прво појављивање пред бугарском публиком. А након концерта су први пут дали интервју за Радио Бугарску.
Јелена потиче из музичке породице. Рођена је у Ковину, у Јужнобанатском округу у Војводини. Још као дете почела је да похађа часове клавира и класичног певања у свом родном граду. Завршила је Музичку школу „Јосиф Славенски“ у Београду, након чега је постала студент класичног певања на Академији у Грацу. У Бечу је завршила музичку педагогију, класично и џез певање. Певачица је отворила своју школу певања а разрадила је и свој систем предавања у школи. Њени ученици су из САД, Русије и различитих европских земаља. Један од најплоднијих периода у њеној каријери је период сарадње са Хосеом Фелисијаном с којим је ишла на турнеју и имала прилику да дели сцену са многим легендарним џез музичарима. Каже да јој се Бугарска свиђа – менталитет Бугара, архитектура, храна и наравно – бугарски фолклор. Публика у Банском је са одушевљењем прихватила њену интерпретацију песме „Имала мајка едно ми чедо“ – популарну бугарску песму коју је Јелена научила две недеље пред концерт.
Никола Станошевић такође долази из музичке фамилије. Клавир је почео да свира са само шест година у родном Крагујевцу. Завршио је конзерваторијуме у Линцу и Бечу. Отац му је цео живот вукао хармонику, а стриц – контрабас. Из тог разлога су за њега изабрали клавир – „да седи и да свира.“ Каже да су направили добар избор пошто је то била љубав на први поглед. Никола већ 20 година живи у Аустрији – предаје и учествује на различитим пројектима, укључујући и пројекат браће Владигерови који такође живе и раде у Бечу. Прати рад и других бугарских музичара, Теодосиј Спасов му је један од омиљених извођача.
Превод: Ајтјан Делихјусеинова
Једна од најлепших и најдуговечнијих песама Бугарске, „Зајди, зајди, јасно сонце“, оличење је музичке традиције старе најмање пет векова. Песма је у Бугарској популарна у верзији чији текст је уврштен у збирку народних песама и стихова „Нова..
Plovdiv Jazz Fest ове године обележава деценију постојања уз богату програмску понуду, која је започела летњим догађајима, а наставља се јесењим издањем уз наступе извођача из самог врха светске џез сцене. Од 1. до 3. новембра, Пловдив, други по..
Један од најбољих виолиниста на свету и концерт-мајстор Краљевског оркестра Концертгебау у Амстердаму, Веско Ешкенази поново је у Софији. Повод за то су два завршна концерта националне турнеје у оквиру пројекта „У свету музике“ маестра Ешкеназија,..
Сваке године 25. новембра обележавамо Светски дан борбе против насиља над женама који је на иницијативу ОУН званично установљен 1999. године. Идеја је да..