Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Хроника балканских догађаја

Румунија: Изгласано неповерење влади Флорина Кицуа


Флорин Кицу који је преузео власт у децембру 2020. године више неће бити премијер Румуније након што је његовој влади изгласано неповерење. Предлог за гласање неповерења који су поднели социјалдемократи подржао је 281 посланик, што је више од 234, колико је потребно да прође предлог.

Криза у Румунији почела је у септембру када је USR – PLUS, коалициони партнер либералне странке „Савез за спас Румуније,“ повукао своје министре из владе. Влада Кицуа оптужена је за осиромашење друштва, велико задуживање и пропалу вакцинацију против коронавируса. Тек трећина становника, чији број износи 19 млн, имунизована је против Ковида-19, што је друга најнижа стопа вакцинације у Заједници после Бугарске. Од 2012. године је у Румунији смењено 17 премијера и 13 влада, подсећа „Дојче веле.“

Зоран Заев: До краја године ће Софија и Скопље решити спорна питања


Разлике између Софије и Скопља нису толико велике, дакле, потпуно је могуће да се до краја децембра пронађе решење јер смо одговорни према будућности и не смемо остати заробљени у прошлости. То је рекао македонски премијер Зоран Заев на конференцији за новинаре после самита ЕУ-Западни Балкан у Брду код Крања у Словенији, преноси БГНЕС. Заев је додао да су у разговорима с њим и бугарским председником Руменом Радевим немачка канцеларка Ангела Меркел и француски председник Емануел Макрон били врло конкретни и јасни у вези са аргументима за почетак преговора са ЕУ. На форуму је Меркелова казала да Западни Балкан припада Европи и када буду испуњени потребни услови, западнобалканске земље ће се придружити ЕУ. „Европа је Балкану обећала чланство у ЕУ, али то није сигурно,“ гласи коментар немачког ТВ канала ZDF мислећи на дугогодишње конфликте који тињају у овом делу континента и недостатак заједничког става земаља чланица ЕУ.

Албанија спремна да прими око 4.000 Авганистанаца


У Албанији тренутно има око 1.000 избеглица из Авганистана, а земља може да прими највише 4.000. Они ће остати док не добију визе за САД, а та процедура одузима пуно времена. То је рекао у интервјуу немачком недељнику „Шпигл“ албански премијер Еди Рама, преноси БГНЕС. Рама је објаснио да његова земља то ради на захтев САД. „Само неколико земаља је изразило спремност да прихвати избеглице. Нисмо могли да одбијемо! Кодекс части Албанаца потиче из средњег века. У њему је гостопримство играло главну улогу, тако је и сада,“ истакао је Рама.

ЕУ критиковала Грчку и Хрватску због њиховог односа према избеглицама


Европски комесар за унутрашње послове и миграцију Илва Јохансон изјавила је да је „веома забринута“ због извештаја о насиљу над мигрантима на спољним границама Заједнице, посебно на грчкој и хрватској граници, и позвала на покретање истраге навода о насиљу. Јохансон је изразила страховања да је у питању и злоупотреба европских средстава која се земљама чланицама додељују за заштиту спољне границе ЕУ.

Изјава Јохансон дошла је након што су у више земаља чланица ЕУ објављени снимци насиља над мигрантима на границама Хрватске и Грчке.

„Категорично одбацујемо ове наводе. Границе Грчке су границе ЕУ и ми поступамо у складу са европским и међународним законима како бисмо их заштитили,“ рекао је грчки министар за миграцију Нотис Митаракис у одгвоору на оптужбе.

Министар унутрашњих послова Хрватске Давор Божиновић изјавио је да ће полиција спровести истрагу.

Турска ратификовала Париски споразум о клими


Турска је потписница Париског споразума од 2016. године, али га је тек после пет година парламент у Анкари ратификовао, јављају светске агенције.

Анкара ће примењивати споразум под условом да јој његово спровођење неће ускратити право на економски и социјални развој. Турска се ратификацијом споразума обавезала да смањи емисије за 21% угљен диоксида до 2030. године, јавља Анадолска агенција. Турска је последња земља из Групе 20 (Г-20) која је ратификовала Париски споразум уочи глобалне конференције о клими која ће се одржати крајем октобра у Глазгову, Шкотска.

Припремила: Миглена Иванова

Превела: Ајтјан Делихјусеинова

Фотографиjе: ЕПА/БГНЕС

Више из ове категориjе

Политички представници који заступају интересе грађана – узалудне наде бугарских бирача

На прагу шестих ванредних парламентарних избора у мање од три године, умор грађана Бугарске од политичке неизвесности постао је очигледан.  На политичкој сцени приметна је истоветна апатија, коју потврђује готово неупадљива предизборна кампања...

објављено 27.10.24. 09.30

Гласање на изборима још једна тешкоћа са којом се суочавају слепе и слабовиде особе у Бугарској

Особе са моторним сметњама и оштећењем вида у Бугарској се суочавају са многим потешкоћама у свом животу. Али осим чисто физичких препрека, постоје и препреке везане за приступ информацијама и административним услугама. Чак и на дан избора, када су..

објављено 27.10.24. 08.35

Бугари поново на биралиштима

Грађани Бугарске данас бирају нових 240 народних посланика за 51. сазив бугарског парламента. За учешће на изборима регистровало се 19 политичких партија и девет коалиција. Укупно 4.858 кандидата – 3.480 мушкараца и 1.378 жена, бориће се за место у..

објављено 27.10.24. 07.10