Сретење Господње, које Бугарска православна црква и верници славе 2. фебруара, као и многи други црквени празници има своје фолклорне елементе чији корени сежу дубоко у паганску прошлост. Поред назива Сретење, у народу је овај дан познат и као Други Тривундан, Петловдан.

Сретење Господње је сврстан у ред Господњих, али и Богородичиних празника пошто је један од четири велика датума у црквеном календару који су посвећени Пресветој Богородици. Овај празник чува сећање на дан када је Марија први пут увела у Јерусалимски храм новорођеног Исуса, четрдесет дана по његовом рођењу, испуњујући закон Мојсијев, према коме сваки првенац треба да буде посвећен Богу.

За разлику од Сретења Господњег, Петловдан није црквени празник. Пошто се углавном обележава на истоку и југу земље, пре би се рекло да је реч о регионалном празнику на који се изводе обреди којим се призивају здравље и плодност за дечаке. Један од обавезних обреда је приношење петла на жртву, а изводе га по традицији жене, мајке мушке чељади, или дечак који није још полно сазрео, кога обично зову „петларом.“ У неким селима се на жртву приносио једино црни петао, стога је у неким местима празник познат као Света Черна. 

Мајка или дечак су жртву приносили на прагу улазних врата и његовом крвљу прскали унаоколо. Петловом крвљу су цртали крст на челу дечака и по вратима у кући. Након тога је мајка суседима делила кувано петлово месо, тиганице (уштипке) или парче погаче.

Као што је познато петао је уско повезан са народним представама о сунцу. У многим културама је певац соларна животиња, знак сунчеве моћи и симбол светлости. Прво оглашавање петла је важна временска одредница, оно је граница илити тренутак кад почиње зора, нови дан. Стога у хришћанству петао представља освит Христовог сунца на Истоку, а петлово певање се сматра небеским даром. Код нас је петао сматран симболом плодности, мужевности и полне моћи. Играо је значајну улогу приликом извођења свадбених и других обичаја и ритуала везаних за семе и усеве.

Више о обичајима везаним за тај дан можете да прочитате ОВДЕ.

Припремила: Албена Безовска

Превела: Ајтјан Делихјусеинова

Фотографиjе: БГНЕС, архива