Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2025 Сва права задржана

Поклањамо мартеницу уз жељу да свима донесе здравље и мир

Како је једна мајка мартенице претворила у лек за болест и спас од кризе

4
Кристина Мрзакова и њене мартенице
Фотографија: лична архива

Кад март и пролеће закуцају на врата, сваки Бугарин зна да је поново дошло време за мартенице. Реч је о једном од симбола пролећа, амајлији од црвеног и белог конца коју људи једни другима поклањају верујући да ће им она донети здравље, срећу и благостање.

Бугари су од давнина веровали у моћ и победу светлости над тамом, добра над злом и управо та вера је дубоко уткана у традицију израде мартеница. Верујемо у њихову магичну моћ и носимо их све док не видимо процветало дрвеће и прве птице које су се вратиле с југа. Неки их не скидају чак ни после тога.

Приближавањем 1. марта, бело-црвене амајлије буквално преплављују улице свих бугарских градова. Централне улице и тргови престонице постали су својеврсне галерије на отвореном које маме пролазнике да застану и купе мартенице за родбину и пријатеље.

33-годишња Кристина Мрзакова је завршила економију и туризам у свом родном граду Варни, али је због неуролошке болести приморана да већину свог времена проводи код куће. Пре седам година почела је да се бави израдом мартеница по својим моделима, а лекари су јој рекли да рад рукама помаже и делује као лек за неуролошка обољења. Ове године је израдила већу количину – скоро месец дана је била у карантину који је искористила да направи нове мартенице:

„Цела породица се током карантина посветила креативном раду. Синови су ми помагали, али ми је супруг највећа подршка. У изради мартеница ми се највише допада то што си слободан да осмишљаш нове елементе и можеш да уградиш део себе у своје радове. Волим да додам нешто ново јер то људима увек измами осмех на лица. Тиме подстичем и њихову машту. Многи људи купују магнет мартенице, други траже оригиналне мартенице које ће послати својим пријатељима и родбини у иностранству.“

Кристина Мрзакова је једна од мајки у групи „Купи поклон од мајке детета са инвалидитетом.“ Каже да јој је чланство у њој најснажнија подршка у подизању синова који су са посебним потребама.

Тамо се родила и идеја о изради огромне мартенице достојне уписа у Гинисову књигу рекорда. Кристина је израдила традиционалне фигуре Пижо и Пенда, али људске величине.

Та несвакидашња мартеница се и данас може видети близу градске баште „Севастопољ“ у Варни. Уочи 1. марта ћете на истој локацији пронаћи и Кристину која продаје мартенице да би зарадила нешто за породицу:
„Израдила сам традиционалну мартеницу – Пижу и Пенду, која се свима много допала, тако су ми предложили да направим исту, али да буде већа. Тада сам одлучила да ћу их упркос тешкоћама израдити и драго ми је што сам успела и што се деца сликају са њима. За израду сам искористила преко 9 кг пређе, али са осталом декорацијом тежина им је премашила 10 кг. Увек се трудим да ману претворим у предност, а у томе ми помажу и мартенице,“ рекла је Кристина Мрзакова.

Превела: Ајтјан Делихјусеинова



Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Галерија

Више из ове категориjе

Протести у Бугарској и Европи у знак подршке градоначелнику Варне

Настављају се протести у знак подршке градоначелнику Варне Благомиру Коцеву, који је ухапшен услед акције Комисије за борбу против корупције. Он се терети за учешће у организованој криминалној групи ради вршења кривичних дела против службене..

објављено 17.7.25. 10.25

Водостај брана на критично ниском нивоу, али то није главни узрок несташице воде

Лето, високе температуре, одмор. Међутим, с летом, нажалост, не долазе само позитивне емоције, већ и реални, веома озбиљни проблеми. Тако, рецимо, прошле 2024. г. је више од 400 насељених места у Бугарској остало „на сувом“ или је уведена строга..

објављено 15.7.25. 12.15

Сутра почиње Међународни семинар бугарског језика и културе у Великом Трнову

Међународни летњи семинар бугарског језика и културе, 48. по реду, почеће у понедељак, 14. јула, на Великотрновском универзитету „Св. Ћирило и Методије“, а до 3. августа ће на семинару учествовати око 100 студената, професора и истраживача из области..

објављено 13.7.25. 13.25