Амблематична црква Св. 40 мученика у Великом Трнову чува драгоцена сведочанства о величини наших средњовековних владара. Међу њима су колоне кана Омуртага (815-831) и цара Ивана Асена ІІ (1190-1241) са чувеним натписом у 13 редова, којим се на бугарском језику проглашава велика победа Бугара код Клокотнице.
Током археолошких истраживања храма пронађени су гробови цара Калојана (1197-1207), цара Ивана Асена II и његове супруге Ане Марије. „Иван Асен II је један од највећих бугарских владара, јер је за време његове владавине Бугарска имала излаз на три мора и била је велико царство на Балкану“, рекао је др Иван Царов, директор Регионалног историјског музеја у Великом Трнову. Када се вратио из победоносног рата, владар је решио да је заиста светих 40 мученика било на његовој страни и подржало његову војску. „Из тог разлога, ова црква је постала главна црква престонице Трнова. Средином XIII века око храма је основан царски манастир „Велика Лавра".
„Црква је опстала као манастирска до XV века, када ју је османски владар претворио у џамију и била је џамија све до почетка XIX века. Најзанимљивије је то да су у храму сахрањивали бугарске цареве из династије Асеневаца, бугарске царице и најближе рођаке припадника те династије. Нажалост, када је црква претворена у џамију, сви ти гробови су уништени. Данас је очувано мало артефаката. Али најзанимљивији је гроб бугарског цара Калојана, заједно са његовим чувеним прстеном са печатом. Ово је једини царев гроб из средњовековља који можемо додирнути. Јер је други царев гроб – онај великог цара Самуила на острву Св. Ахил у Грчкој“ – прича др Иван Царов.
За време земљотреса 1327. године храм је порушен скоро до темеља. Међутим, у XIV веку је обновљен, након чега је више пута преуређиван. Упркос превртљивостима времена, храм Св. 40 мученика чува драгоцене реликвије везане за традицију Трновске уметничке школе која је имала велики утицај на развој бугарског сликарства све до XVII века. Очувани су поједини фрагменти календара са сликама, највероватније из друге половине XIII века.
Црква Св. 40 мученика повезана је са још једним значајним догађајем у бугарској историји. 22. септембра 1908. године кнез Фердинанд је у њеном дворишту манифестом прогласио независност Бугарске након петовековне османске владавине.
„Црква је обновљена почетком XXI века – наставља причу др Царов.– У 2005. години, након рестаурације која је потрајала 30 година, она је поново отворила врата за посетиоце. Сваке године обележавање празника Великог Трнова /22. марта/ почиње управо од ове цркве а наставља се на брежуљку Царевец. Тамо се изводе и хришћански ритуали – све у свему, реч је о веома занимљивом и посећеном месту.“
Превела: Албена Џерманова
Фотографиjе: РИМ Велико Трново
На археолошком локалитету Перперикон, у јужном делу стеновитог града, археолози предвођени професором Николајем Овчаровим открили су комплекс који се састоји од десетина малих кућа. Према речима професора Овчарова, овај кварт датира из XIII-XIV века..
У лепом италијанском градићу Брунатеу изнад језера Комо, на позадини величанствених Алпа и погледа на долину Ломбардије, 22. и 23. септембра окупили су се Бугари, углавном из северне Италије, како би одали почаст доприносу фамилије Славејкови..
Како је изгледао животињски свет на подручју данашњег града Трна пре више од 80 милиона година – на ово питање покушавају да одговоре палеонтолози из Националног природњачког музеја при БАН. Као резултат летње експедиције, коју научници спроводе..
Данас патријаршијска катедрала Светог Александра Невског обележава своју храмовну славу. Храм-споменик који је симбол бугарске престонице, изграђен..